Преговарачка група за поглавље 27 – животна средина, у периоду од 17. до 21. новембра  2014. године, представила je стање животне средине у Републици Србији. Приказано је стање у следећим областима: хоризонтално законодавтсво, квалитет ваздуха, управљање отпадом, заштита природе, бука, климатске промене, индустријско загађење, хемикалије, цивилна заштита и заштита вода.

Делегација Републике Србије представила је стање у погледу усклађивања националног система са најважнијим европским прописима из сектора животне средине. Такође представљени су начелни планови у погледу постизања пуне транспозиције, кораци у даљој имплементацији, као и мере јачања капацитета и припреме планских докумената.

Србија ће у потпуности пренети важеће законодавство Европске уније до краја 2018. године. Током претходних пет дана представљени су и постојећи капацитети Републике Србије за имплементацију и примену прописа из ове области. Све анализе и студије указују да постојећи финансијски и административни капацитети нису довољни за пуно и ефективно спровођење европског законодавства.

Следећи корак је усвајање акционог плана за развој институционалних капацитета за спровођење прописа из поглавља 27 до краја 2015. године. Такође, покренута је иницијатива за успостављање одрживог система финансирања животне средине, предлог о успостављању “зеленог фонда” је припремљен и биће представљен Влади до краја године.

Трошкови апроксимације у области животне средине обухватају инвестиционе, оперативне и административне трошкове и процењени су на преко 10,5 милијарди евра у периоду од 20 година укључујући инвестиције државног, али и приватног сектора. Највећи део улагања очекује се у секторима вода и отпада.

Индустријско загађење, квалитет ваздуха и климатске промене су три сектора у која ће инвестирати углавном приватни сектор. Директива о депонијама и директива о третману комуналних отпадних вода, сматрају се најтежим и најскупљим и подразумевају трошкове јавног сектора.

Доступни извори финансирања су предвиђени 70% ЕУ фондови и 30% национални извори (ИПА, донаторска помоћ, кредити, средства националног и локалног буџета, директне индустријске и комерцијалне инвестиције).

Прогнозе за будуће финансирање од 2014. до 2034. године развијене су у оквиру Стратегије финансирања животне средине. Процена потенцијалних средстава заснива се на искуствима нових држава чланица ЕУ. На основу свих претпоставки национална средства за финансирање свих подсектора животне средине процењена су на 588 000 000 евра за период од 2014. до 2034. године.

Истичући да тренутна пракса финансирања неће моћи да покрије трошкове апроксимације, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине мр Стана Божовић је указала на неопходност да систем финансирања буде ревидиран, како би се обезбедили стабилни, предвидиви и довољни финансијски токови.

“Као пример даћу подсектор воде, где би требало да 3 до 4 финансијска периода 2014, 2034, 2041 покрије основне инвестиционе потребе. Док подсектор отпад захтеве ЕУ би могао достићи у току два финансијска периода 2014, 2028. “, рекла је Божовић.

Успостављање одрживог система управљања отпадом подразумева јак рециклажни сектор, такође омогућује укључивање приватног сектора кроз различите форме приватног и јавног партнерства у изградњи, управљању, одржавању и унапређењу тих система.

Следећа фаза у процесу преговора у овој области је објављивање скрининг извештаја који очекујемо у другој половини 2015. године. Скрининг извештај садржи детаљну оцену стања али и евентуалне услове за отварање преговора за ово поглавље. Међу општим, очекиваним условима је успостављање јасног финансијског система.

Сви ови послови и инвестиције ће бити генератор запошљавања на више нивоа као и висок степен заштите животне средине и здравља људи. Тако да оно што сада изгледа као препрека и проблем уствари треба посматрати као изузетну прилику и могућност за улагања, развој инфраструктуре и привреде и коначно отварање нових радних места.

“Због хроничне економске кризе, лоше и неодговорно вођених политика наследили смо многе проблеме, свакодневно се суочавамо са изазовима и препрекама, али смо свесни ову шансу не смемо пропустити. Сектор животне средине је сектор који даје могућност и огромну развојну шансу за Србију кроз политику одрживог повраћаја трошкова. Одговорност и обавеза коју имамо према грађанима и будућим поколењима је да сачувамо животну средину и исправимо грешке које су јој нанеле штету”, закључила је државни секретар Стана Божовић.