Završen bilateralni skrining za Poglavlje 27 životna sredina i klimatske promene u Briselu
Pregovaračka grupa za poglavlje 27 – životna sredina, u periodu od 17. do 21. novembra 2014. godine, predstavila je stanje životne sredine u Republici Srbiji. Prikazano je stanje u sledećim oblastima: horizontalno zakonodavtsvo, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, buka, klimatske promene, industrijsko zagađenje, hemikalije, civilna zaštita i zaštita voda.
Delegacija Republike Srbije predstavila je stanje u pogledu usklađivanja nacionalnog sistema sa najvažnijim evropskim propisima iz sektora životne sredine. Takođe predstavljeni su načelni planovi u pogledu postizanja pune transpozicije, koraci u daljoj implementaciji, kao i mere jačanja kapaciteta i pripreme planskih dokumenata.Srbija će u potpunosti preneti važeće zakonodavstvo Evropske unije do kraja 2018. godine. Tokom prethodnih pet dana predstavljeni su i postojeći kapaciteti Republike Srbije za implementaciju i primenu propisa iz ove oblasti. Sve analize i studije ukazuju da postojeći finansijski i administrativni kapaciteti nisu dovoljni za puno i efektivno sprovođenje evropskog zakonodavstva.
Sledeći korak je usvajanje akcionog plana za razvoj institucionalnih kapaciteta za sprovođenje propisa iz poglavlja 27 do kraja 2015. godine. Takođe, pokrenuta je inicijativa za uspostavljanje održivog sistema finansiranja životne sredine, predlog o uspostavljanju “zelenog fonda” je pripremljen i biće predstavljen Vladi do kraja godine.
Troškovi aproksimacije u oblasti životne sredine obuhvataju investicione, operativne i administrativne troškove i procenjeni su na preko 10,5 milijardi evra u periodu od 20 godina uključujući investicije državnog, ali i privatnog sektora. Najveći deo ulaganja očekuje se u sektorima voda i otpada.
Industrijsko zagađenje, kvalitet vazduha i klimatske promene su tri sektora u koja će investirati uglavnom privatni sektor. Direktiva o deponijama i direktiva o tretmanu komunalnih otpadnih voda, smatraju se najtežim i najskupljim i podrazumevaju troškove javnog sektora.
Dostupni izvori finansiranja su predviđeni 70% EU fondovi i 30% nacionalni izvori (IPA, donatorska pomoć, krediti, sredstva nacionalnog i lokalnog budžeta, direktne industrijske i komercijalne investicije).
Prognoze za buduće finansiranje od 2014. do 2034. godine razvijene su u okviru Strategije finansiranja životne sredine. Procena potencijalnih sredstava zasniva se na iskustvima novih država članica EU. Na osnovu svih pretpostavki nacionalna sredstva za finansiranje svih podsektora životne sredine procenjena su na 588 000 000 evra za period od 2014. do 2034. godine.
Ističući da trenutna praksa finansiranja neće moći da pokrije troškove aproksimacije, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine mr Stana Božović je ukazala na neophodnost da sistem finansiranja bude revidiran, kako bi se obezbedili stabilni, predvidivi i dovoljni finansijski tokovi.
“Kao primer daću podsektor vode, gde bi trebalo da 3 do 4 finansijska perioda 2014, 2034, 2041 pokrije osnovne investicione potrebe. Dok podsektor otpad zahteve EU bi mogao dostići u toku dva finansijska perioda 2014, 2028. “, rekla je Božović.
Uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom podrazumeva jak reciklažni sektor, takođe omogućuje uključivanje privatnog sektora kroz različite forme privatnog i javnog partnerstva u izgradnji, upravljanju, održavanju i unapređenju tih sistema.
Sledeća faza u procesu pregovora u ovoj oblasti je objavljivanje skrining izveštaja koji očekujemo u drugoj polovini 2015. godine. Skrining izveštaj sadrži detaljnu ocenu stanja ali i eventualne uslove za otvaranje pregovora za ovo poglavlje. Među opštim, očekivanim uslovima je uspostavljanje jasnog finansijskog sistema.Svi ovi poslovi i investicije će biti generator zapošljavanja na više nivoa kao i visok stepen zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. Tako da ono što sada izgleda kao prepreka i problem ustvari treba posmatrati kao izuzetnu priliku i mogućnost za ulaganja, razvoj infrastrukture i privrede i konačno otvaranje novih radnih mesta.
“Zbog hronične ekonomske krize, loše i neodgovorno vođenih politika nasledili smo mnoge probleme, svakodnevno se suočavamo sa izazovima i preprekama, ali smo svesni ovu šansu ne smemo propustiti. Sektor životne sredine je sektor koji daje mogućnost i ogromnu razvojnu šansu za Srbiju kroz politiku održivog povraćaja troškova. Odgovornost i obaveza koju imamo prema građanima i budućim pokolenjima je da sačuvamo životnu sredinu i ispravimo greške koje su joj nanele štetu”, zaključila je državni sekretar Stana Božović.