Уговор је потписао и директор крагујевачке топлане „Енергетика“ Андреја Илић.

Вујовић је нагласила да се пројекат спроводи у две фазе  - прва подразумева прелазак топлане са угља на еколошки прихватљивијa горива, а друга санацију депоније пепела.

- Данас је за Крагујевац, али и за све нас велики дан, јер ће се из ових средстава заменити 50 година стари котлови у топлани и тиме ће се смањити аерозагађење у том граду. Грађани Крагујевца су претходних месеци апеловали и јављали нам се са овим проблемом. Ми смо обећали да ћемо га решити, и након овог потписивања, испуњавамо обећање. Важно нам је да прва фаза, односно замена котлова буде готова до краја године – рекла је Вујовић.

Према њеним речима, очекује се да друга фаза пројекта крене у првом тромесечју наредне године, а она подразумева санацију депоније на којој се процењује да има око 40.000 тона пепела. 

- У овом моменту, ради се студија и тражи најбољи начин за искоришћење пепела. По реализацији друге фазе, загађење ваздуха ће бити додатно смањено. Емисије угљен диоксида биће за 66 одсто мање, азот оксида за око 90 одсто, а емисија ПМ честица ће бити елиминисана. У Министарству на чијем сам челу водимо битку са аерозагађењем. Почетком године смо суфинансирали пројекте замене котлова и индивидуалних ложишта, као и пошумљавање  у више од 50 локалних самоуправа. Србија је снажно опредељена да решава овај проблем, јер желимо да будућим генерацијама обезбедимо здраву животну средину, баш какву и заслужују – рекла је Вујовић и захвалила на сарадњи европским партнерима и Граду Крагујевцу.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће уговори који су данас потписани обезбедити укупно 18 милиона евра за пројекат који је капиталан за грађане Крагујевца.

- Циљ нам је да у најкраћем року кренемо са тендером за извођаче, како би заменили котлове на угаљ, онима на еколошки прихватљивије енергенте. То је огромна ствар за Крагујевац и још једна потврда колико се боримо за здравији ваздух, бољу и чистију будућност наше деце. Ми смо ребалансом буџета повећали укупна улагања за екологију за 16 милијарди динара, и сада имамо на располагању укупно 24 милијарде динара. То нам омогућује никад већа улагања у ову област, у канализациону мрежу, нове фабрике за пречишћавање отпадних вода и друге пројекте. Планирамо да изађемо и на међународно финансијско тржиште са зеленим обвезницима, које су стандардан финансијски инструмент развијених земаља и очекујем велики успех и на том пољу – рекао је Мали.

Матео Kоланђели, регионални директор ЕБРД-а за западни Балкан и шеф канцеларије у Србији, рекао је да му је драго што та банка подржава Србију у остваривању„зелених“ циљева, посебно у сектору даљинског грејања. 

- ЕБРД сарађује са Владом на развоју пројеката који воде ка декарбонизацији и увођењу обновљивих извора у системе даљинског грејања и надамо се да ће Kрагујевац бити међу првима од многих градова у Србији који су постигли ове циљеве. Пројекат бави се хитним питањем загађења ваздуха и очекујемо да ће поставити основе за  зеленију и здравију будућност града – рекао је он.

Градоначелник Крагујевца Никола Дaшић је рекао да је велика ствар што држава данас може да се фокусира на исте проблеме као и најразвијеније земље света – на екологију.

- Хвала министрима на подршци, и што су се експресно упустили у решавање проблема аерозагађења у Крагујевцу. Ово је проблем са којим се Град суочава још од 70-их година, а данас Крагујевчани имају разлога да буду задовољни, јер се кренуло у велики и важан пројекат за наш град – рекао је Дaшић.