Ugovor je potpisao i direktor kragujevačke toplane „Energetika“ Andreja Ilić.

Vujović je naglasila da se projekat sprovodi u dve faze  - prva podrazumeva prelazak toplane sa uglja na ekološki prihvatljivija goriva, a druga sanaciju deponije pepela.

- Danas je za Kragujevac, ali i za sve nas veliki dan, jer će se iz ovih sredstava zameniti 50 godina stari kotlovi u toplani i time će se smanjiti aerozagađenje u tom gradu. Građani Kragujevca su prethodnih meseci apelovali i javljali nam se sa ovim problemom. Mi smo obećali da ćemo ga rešiti, i nakon ovog potpisivanja, ispunjavamo obećanje. Važno nam je da prva faza, odnosno zamena kotlova bude gotova do kraja godine – rekla je Vujović.

Prema njenim rečima, očekuje se da druga faza projekta krene u prvom tromesečju naredne godine, a ona podrazumeva sanaciju deponije na kojoj se procenjuje da ima oko 40.000 tona pepela. 

- U ovom momentu, radi se studija i traži najbolji način za iskorišćenje pepela. Po realizaciji druge faze, zagađenje vazduha će biti dodatno smanjeno. Emisije ugljen dioksida biće za 66 odsto manje, azot oksida za oko 90 odsto, a emisija PM čestica će biti eliminisana. U Ministarstvu na čijem sam čelu vodimo bitku sa aerozagađenjem. Početkom godine smo sufinansirali projekte zamene kotlova i individualnih ložišta, kao i pošumljavanje  u više od 50 lokalnih samouprava. Srbija je snažno opredeljena da rešava ovaj problem, jer želimo da budućim generacijama obezbedimo zdravu životnu sredinu, baš kakvu i zaslužuju – rekla je Vujović i zahvalila na saradnji evropskim partnerima i Gradu Kragujevcu.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će ugovori koji su danas potpisani obezbediti ukupno 18 miliona evra za projekat koji je kapitalan za građane Kragujevca.

- Cilj nam je da u najkraćem roku krenemo sa tenderom za izvođače, kako bi zamenili kotlove na ugalj, onima na ekološki prihvatljivije energente. To je ogromna stvar za Kragujevac i još jedna potvrda koliko se borimo za zdraviji vazduh, bolju i čistiju budućnost naše dece. Mi smo rebalansom budžeta povećali ukupna ulaganja za ekologiju za 16 milijardi dinara, i sada imamo na raspolaganju ukupno 24 milijarde dinara. To nam omogućuje nikad veća ulaganja u ovu oblast, u kanalizacionu mrežu, nove fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i druge projekte. Planiramo da izađemo i na međunarodno finansijsko tržište sa zelenim obveznicima, koje su standardan finansijski instrument razvijenih zemalja i očekujem veliki uspeh i na tom polju – rekao je Mali.

Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD-a za zapadni Balkan i šef kancelarije u Srbiji, rekao je da mu je drago što ta banka podržava Srbiju u ostvarivanju„zelenih“ ciljeva, posebno u sektoru daljinskog grejanja. 

- EBRD sarađuje sa Vladom na razvoju projekata koji vode ka dekarbonizaciji i uvođenju obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja i nadamo se da će Kragujevac biti među prvima od mnogih gradova u Srbiji koji su postigli ove ciljeve. Projekat bavi se hitnim pitanjem zagađenja vazduha i očekujemo da će postaviti osnove za  zeleniju i zdraviju budućnost grada – rekao je on.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je rekao da je velika stvar što država danas može da se fokusira na iste probleme kao i najrazvijenije zemlje sveta – na ekologiju.

- Hvala ministrima na podršci, i što su se ekspresno upustili u rešavanje problema aerozagađenja u Kragujevcu. Ovo je problem sa kojim se Grad suočava još od 70-ih godina, a danas Kragujevčani imaju razloga da budu zadovoljni, jer se krenulo u veliki i važan projekat za naš grad – rekao je Dašić.