- Када сам пре неколико месеци преузела ресор, један од главних приоритета који сам поставила било је смањење аерозагађења и очување природе. У најкраћем могућем року расписали смо три конкурса, кроз које смо градовима и општинама ставили на располагање 400 милиона динара за замену дотрајалих котларница, индивидуалних ложишта и пошумљавање. Зелене површине су извор кисеоника и зато ми је посебно задовољство што ћемо, поводом светског дана шума, у наредним данима потписати уговоре са 38 локалних самоуправа којима ћемо помоћи да пошуме делове своје територије, озелене паркове, школска игралишта и посаде нове дрвореде – рекла је министарка Вујовић.

Министарка је истакла да Међународни дан шума свима треба да скрене пажњу на обавезу коју као друштво имамо, а то је да сваког дана у години водимо рачуна о природи и очувању шума. Заштита шума је, према њеним речима, један од најважнијих елемената заштите животне средине, и зато морамо да чувамо и унапређујемо станишта, разноврсност биљног и животињског света и унапређење квалитета ваздуха.

- Сва ове области можемо да унапредимо само ако се шуме и природа користе на одржив и рационалан начин. Шуме су главни чиниоци животне средине, и морамо дати све од себе да их сачувамо – поручила је Вујовић.

Она је подсетила да је Скупштина Србије недавно усвојила Закон о климатским променама, који ће између осталог, допринети системском прилагођавању на измењене климатске услове и идентификацији мера које би требало предузети у циљу смањења утицаја климатских промена и повећања отпорности, поред осталих и сектора шумарства. То ће имати вишеструке позитивне ефекте по грађане, привреду и животну средину.

Иницијатива за обележавање Светског дана шума покренута је на у оквиру Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације 1971. године. Изабрани датум када би се овај дан обележавао је 21. март, као дан јесење равнодневнице на јужној, односно пролећне на северној хемисфери.