- Kada sam pre nekoliko meseci preuzela resor, jedan od glavnih prioriteta koji sam postavila bilo je smanjenje aerozagađenja i očuvanje prirode. U najkraćem mogućem roku raspisali smo tri konkursa, kroz koje smo gradovima i opštinama stavili na raspolaganje 400 miliona dinara za zamenu dotrajalih kotlarnica, individualnih ložišta i pošumljavanje. Zelene površine su izvor kiseonika i zato mi je posebno zadovoljstvo što ćemo, povodom svetskog dana šuma, u narednim danima potpisati ugovore sa 38 lokalnih samouprava kojima ćemo pomoći da pošume delove svoje teritorije, ozelene parkove, školska igrališta i posade nove drvorede – rekla je ministarka Vujović.

Ministarka je istakla da Međunarodni dan šuma svima treba da skrene pažnju na obavezu koju kao društvo imamo, a to je da svakog dana u godini vodimo računa o prirodi i očuvanju šuma. Zaštita šuma je, prema njenim rečima, jedan od najvažnijih elemenata zaštite životne sredine, i zato moramo da čuvamo i unapređujemo staništa, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta i unapređenje kvaliteta vazduha.

- Sva ove oblasti možemo da unapredimo samo ako se šume i priroda koriste na održiv i racionalan način. Šume su glavni činioci životne sredine, i moramo dati sve od sebe da ih sačuvamo – poručila je Vujović.

Ona je podsetila da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, koji će između ostalog, doprineti sistemskom prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove i identifikaciji mera koje bi trebalo preduzeti u cilju smanjenja uticaja klimatskih promena i povećanja otpornosti, pored ostalih i sektora šumarstva. To će imati višestruke pozitivne efekte po građane, privredu i životnu sredinu.

Inicijativa za obeležavanje Svetskog dana šuma pokrenuta je na u okviru Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine. Izabrani datum kada bi se ovaj dan obeležavao je 21. mart, kao dan jesenje ravnodnevnice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi.