Eкосистеми влажних подручја обезбеђују бројне екосистемске услуге које су од виталног значаја за живот људи и економију представљајући моћна решења за обезбеђење хране, здравља, заштиту од поплава, ублажавање климатских промена и одрживи развој. 40% свих врста животиња и биљака живи или се размножава у влажним стаништима. Међутим, скоро 90% влажних станишта је до данашњег дана нестало а фактори угрожавања на глобалном нивоу су загађење, климатске промене, исушивање, инвазивне врсте, прекомерно коришћење ресурса.

Порука овогодишњег Светског дана влажних подручја, Време је за обнову влажних подручја, упућује на чињеницу да је остало само седам година за постизање глобалних циљева Агенде 2030 и да је Декада обнове екосистема 2021-2030 прилика да се ови екосистеми, од виталног значаја за живот људи а опет изузетно осетљиви на људски утицај, очувају и обнове. Сви субјекти укључени у заштиту ових фрагилних екосистема и њихово одрживо коришћење позивају се да: смање утицај на влажна подручја, спроводе едукацију и укључују се у активности заштите и на локалном нивоу спроведу акције обнављања ових станишта.

Владе и други релеванти субјекти заштите влажних подручја позивају се да развију инвентаре влажних подручја, поставе специфичне циљеве за њихову заштиту и промовишу концепт очувања и одрживог коришћења ових екосистема.

У Републици Србији проглашено је једанаест влажних подручја од међународног значаја укупне површине од преко 120.000 ha. Међу првима су проглашени Лудашко језеро и Обедска бара потом Стари Бегеј – Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Засавица и Ковиљско-петроварадински рит. Подручје Ђердап проглашено је 2020. године.