„Тема овогодишњег семинара, органска производња у заштићеним подручјима, је изузетно важна, актуелна, у складу је и са светским трендовима, али и са напорима Владе и Министарства да се за сваки сектор, област, подручје, пронађе и подржи еколошко, економско и друштвено одрживо решење“, рекла је министар пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић у свом уводном обраћању на на 7. семинару за управљаче заштићених подручја под називом „Органска производња у заштићеним подручјима и додала да савремен, концептуални модел управљања заштићеним подручјима, подразумева далеко већу улогу заштићених подручја у социјалној, еколошкој и економској димензији и локалне и шире заједнице.

Министар Богосављевић Бошковић је истакла да су све ове спознаје и савремени трендови уткане су и у недавно усвојен Закон о националним парковима и да је важно да овај закон, као и други прописи којима се штити природа буду примењени у пракси, да се на њиховој примени ради, крајње професионално и одговорно и да резултати буду видљиви, а циљеви постигнути.

„Органска производња воћа, поврћа, ратарских култура као и узгој домаћих, аутохтоних раса животиња на еколошки начин доприносе, очувању природних вредности заштићених подручја, не нарушавају еколошки склад, а у исто време за локално становништво органска производња је могућност за обезбеђивање значајних прихода и бољи квалитет живота“, нагласила је министар.

Богосављевић Бошковић је нагласила да су органски производи у свету изузетно тражени и скупи и да су управо то производи који данас могу без проблема да се пласирају и на домаћем и на иностраном тржишту, зато што увек има довољно потрошача који су спремни да плате вишу цену за гарантован квалитет органског производа.

Минитар је подсетила на чињеницу да Србија, упркос, изванредним условима за органску производњу, ову могућност искористила је минимално и да данас имамо тек око 0,26% пољопривредних површина под органским засадима.

Богосављевић Бошковић је закључила да органска производња је и за нас огромна, али минимално коришћена могућност да се уз очување природних вредности подручја, повећа производња ових производа, да се обезбеди значајан приход пољопривредних газдинстава, да се њом обезбеди и велики број нових радних места, нови брендирани српски пољопривредни производи, али и сигуран пут ка очувању традиције српске пољопривреде и развоју српског сеоског и еко туризма. Потребно је пронаћи модел како искористити оно што нам је природа дала, а при том не нарушити савршен природни склад заштићених подручја. Како помоћи пољопривредницима да организују органску производњу, да сертификују своје производе, да их продају и за њих остваре реалну, тј. адекватну цену, баш онакву какву постижи и произвођачи органских производа у другим земљама.