„Република Србија је посвећена постизању циљева који се односе на заштиту и унапређење животне средине, изградњи друштва чија привреда и развој треба да буду у складу са поштовањем природног окружења  и привржена је глобалном напору  у борби за живот и  будућност човечанства и свих живих бића на планети.“, рекао је министар заштите животне средине Горан Триван на 4. заседању Скупштине Уједињених нација за заштиту животне средине (УНЕА-4), која се одржава у Најробију, Кенија.

Обраћајући се учесницима  Скупштине УН-а за животну средину, на којој предводи делегацију наше земље, Триван је изразио уверење да тај највиши ниво одлучивања о животној средини  на свету,  даје шансу да се све земље повежу у борби за живот и  будућност човечанства и свих живих бића на планети и указао: “ Човечанство има будућност ако је имају сва жива бића. Наша Планета такође има право на живот и ко представља њихова права на живот? Господин профит убија све њих, наша дужност је да им омогућимо да преживе“.

Министар је указао да се Србија залаже за нова технолошка решења и иновативни приступ у привређивању који су неопходни за друштвени и економски развој којим ће се обезбедити смањење загађења и очување ресурса. Стога је потребно уложити значајна средства у стимулисање иноваторства у области животне средине и обезбедити услове који ће дати ветар у леђа иноваторима.

Триван је нагласио да је Србија препознала важност међународне сарадње у зашзтити животне средине, окупљајући регион јужне и југоисточне Европе на заједничкој министарској конференцији ,,Иновативна решења за смањење загађења у југоисточној и јужној Европи“. Том приликом је усвојена и Заједничка визија овог региона, која је представљена на пратећем догађају УНЕА 4, а којом су се земље учеснице обавезале на нове заједничке акције и мере за смањење загађења како би се побољшао квалитет животне средине на добробит  човечанства. Он је указао да треба наставити са разменом искустава, добрих пракси и налажења еколошких  решења као што је пошумљавање, које је једно од најбољих и најефикаснијих.

 „Будући да се међу развојним приоритетима Владе Србије налази и дигитализација, покренута је сарадња са локалним самоуправама, јавним и приватним предузећима, организацијама цивилног друштва и научно-истраживачким институцијама кроз петогодишњи пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене“, захваљујући коме су заинтересоване стране кроз међусобно партнерство предложиле софтверска, техничко-технолошка решења и бизнис моделе који одговарају потребама локалних самоуправа, у области енергетике, саобраћаја, управљања отпадом, пољопривреде и другим областима“, рекао јеТриван.

Kaзao je да Србија поседује значајан потенцијал обновљивих извора енергије, пре свих у биомаси, соларној и ветро енергији  али да се не користе  у довољној мери и да се улажу напори у повећање процента поновне употребе отпада, посебно имајући у виду значај рециклирања.

Министар је посебно  скренуо пажњу на то да само иноваторство није довољно да се изборимо са еколошким проблемима. Када је реч о производњи и потрошњи, потребно је пре свега утицати на потрошачки менталитет. Захваљујући акцији Министарства заштите животне средине и уз подршку грађана,  цивилног сектора и медија  у току прошле године, када су велики трговински ланци почели да наплаћују пластичне кесе, њихова употреба смањена је за 70% и интересовање за њих приметно је опало.

„Србија је  процес решавања свих проблема у заштити животне средине  започела и намеравамо да идемо даље  Уложићемо креативне снаге, вољу, напор и идеје како бисмо унапредили наш начин размишљања, подигли свест нових генерација, како би се посвећеније  и одговорније борили са постојећим изазовима и како би обезбедили здраву будућност“, рекао је Триван на крају обраћања на 4. заседању Скупштине Уједињених нација за заштиту животне средине

Министар Триван састао се на маргинама УНЕА-4 са шефовима делегација држава из региона и министром животне средине Естоније, који председава УНЕА-4, Симом Кислером.

На овом највишем међународном скупу посвећеном заштити животне средине, земље учеснице разматрају горуће светске еколошке проблеме и договорити нове заједничке акције и мере за смањење загађења како би се побољшао квалитет животне средине на добробит целог човечанства.