Министар заштите животне средине Горан Триван дао је интервју за Телеграф који преносимо у целости

Од 16 решења за субвенције за еколошка возила у Србији, 14 је купљених хибрида и два електрична мопеда, открива за наш портал министар Горан Триван

[caption id="attachment_31632" align="aligncenter" width="460"] Foto: Nikola Tomić, Pixabay[/caption] Грађани Србије предали су 60 захтева за субвенције за електричне и хибридне аутомобиле. Највише траже хибриде, са стимулацијом од 2. 500 евра. То није једина мера којом држава покушава да смањи загађење, открива у интервјуу за Телеграф Бизнис Горан Триван, министар  заштите животне средине. Како истиче, спремају се бесповратна средства за уградњу уређаја на гас. Триван нам каже и да ће Србија забранити увоз најлошијих аутомобила који стижу на наше тржиште а углавном заврше у Београду. Додатно, наглашава нам, на техничком прегледу, емисија издувних гасова биће елиминациони фактор. Између осталог, са њим смо разговарали и о томе зашто је одједном загађеност Београда постала важна тема, али који производи из Србије више неће моћи да се извезу у ЕУ.

• И Србија је кренула са субвенцијама за е и хибридна возила, каснимо ли много?

- Наша земља ће реално морати више да се бави животном средином. Један од начина је управо ова прича о субвенцијама за еко возила. Заправо треба рећи да је животна средина у Србији јако нарушена и да је то последица 70 година различитих технолошких револуција које смо прошли, као и Запад, уосталом. Добро је што можемо да видимо где су они грешили како бисмо избегли те кораке и да заједно радимо на томе јер екологија никако није питање политике већ свих нас. Грађани су почели да то разумеју и препознају, нарочито злоупотребе које се дешавају.

• Има ли напретка?

- У моменту када смо формирали министарство, свест о животној средини и климатским променама у Србији била је на 10 одсто. Сада је она подигнута на 80%. Примећује се напредак.Проблем у Србији је што је изгубила читаву једну деценију у време приватизације али то се дешава свим земљама у транзицији. Имали смо прљаву индустрију која нам је загадила воду и ваздух и земљу. Сваки сегмент нашег живота је загађен.

• Како то мењати?

- Мере су потребне. Мораћемо да потрошимо 15 милијарди евра па и више да бисмо санирали животу средину. Бићемо у стању да се приближавамо Западу, али како они настављају да трче, нећемо моћи баш да их стигнемо. Није лако нама тзв. "зеленим", који смо у свету, употребићу израз, секта читава, да се боримо и натерамо државе и бизнисе да се понашају еко френдли. Годинама се о томе говори, често нисмо схваћени и отуда критике. Међутим, свима треба да буде јасно да ускоро нико неће моћи ниједан производ у Србији и свету да прода и извезе а да није по еколошким стандардима. То као да нико не чује. Мора бити разумевања али никако не и сентименталности.

• Све почиње и завршава се ваздухом?

- Да, како је расла свест о томе да сви зависимо од тога каквог квалитета нам је ваздух који дишемо, јасно је да морају да се нађу и решења. Морамо да разумемо прво зашто нам се нешто дешава. Наравно, када се питамо а шта нам је са ваздухом, све очи су упрте у Министарство заштите животне средине. С једне стране чујете вапај за решењем, а са друге кривљење за нешто што траје већ 70 година.Тога сам свестан, иначе не бих био на овом месту.

• Када говорите о тим критикама, често су упућене лично ка Вама?

- Светан сам био да ћу бити мета. Некада сам се чак и сам таргетирао. Бар када је реч о решењу за загађење ваздуха. Инсистирао сам да се хитно заврши увоз најлошијих аутомобила, оних са еуро 3 и еуро 4 моторима. То ме ставило у први план, таргетирало ме, али раније мере нису давале резултате, а једноставно нису одређена ограничења у мојој надлежности. Онда се свесно изложите, и резултат је да се драстично подигао ниво интересовања о томе колико нам је ваздух угрожен, колико као појединци загађујемо, а тек онда привреда енергетика и остали ентитети. Решили смо затим да осим пошумљавања, што је најлековитије за ваздух, дајемо и субвенције за електрична и хибридна возила.

• Било је и речи да се ради о скупим, ценовно нашим грађанима недоступним аутомобилима?

- Питање је било зашто давати субвенције, да ли је разумно финансирати их, када се ради о веома скупим, или скупим аутомобилима. Нисам сагласан с тим из неколико разлога. Прво, морате да покажете да држава озбиљно размишља да мења начин на који живимо. Уз то, морамо бити свесни да у Европи већ има више од милион електричних аутомобила.

• У региону су те субвенције значајно веће...

- Словенија и Хрватска су ми били репери при доношењу ове мере. Чуо сам се са својим колегама, уступали су ми њихове податке. Видео сам колико новца издвајају. Наравно да је то далеко више.Ми смо сиромашно Министарство када су те намене у питању. То мало новца којег смо имали, тих милион евра одлучили да определимо за субвенције за електрична и хибридна возила - да пошаљемо поруку да не можемо да прескочимо, да не смемо да каснимо за Европом, а и да се уклопимо у светске страндарде, бар док се друго нешто не смисли.Лично сам фан возила на водоночни погон али тек долазе на ред.

• Можете ли нам сада објаснити детаље, како је распоређено тих милион евра?

- Размишљали смо која би свота за Србију била оптимална када је реч за појединачне субвенције, пошли смо од 5.000 евра. 5.000 евра конкретно, је субвенција за електричне аутомобиле, 3.500 евра за аутомобиле који су тзв. плаг ин, и они могу да се допуњавају. 2.500 је субвенција за обичне хирбриде, и 250 евра је за електричне мотоцикле и скутере.

• Колико је до сада било захтева, како тече процедура?

- До сада смо примили 80 захтева, од тог броја израдили смо 16 решења, од чега је један споразум потписан и исплаћен. Када се купи аутомобил, добија се потврда и даље тече процедура. Решења се доносе хронолошки, то је једино рангирање заправо. Од момента када се потпише уговор треба да прође 15 дана, због могућости жалбе. Очекујемо још више решења ускоро.

• О каквим моделима је реч, шта су наши грађани највише тражили?

- Од 16 решења која смо усвојили, углавном су била решења за типична хибридна возила, са субвенцијом од 2. 500 евра, као и два решења за мопед. Статистика је почетна и ништа не значи али је индикативна да се људи у већој мери опредељују за хибриде, пре свега зарад мреже електричних пуњача па се осећају безбедније.

• Ког произвођача најчешће?

- Не само BMW, сада су има свих модела. Иначе, пре годину дана једна од највећих ауто-индустрија, односно њени представници,били су код нас и разговарали смо о томе. Најавио сам да имамо намеру да уђемо у процес, али да су им прескупи хибриди и да је моје мишљење, као лаика, уколико не снизе значајно цену својих хибридних возила да неће имати баш упеха. Рекли су ми тада да ће у 2020. години кренути са продајом аутомобила који ће коштати мање од 30.000 евра. А то се заправо и десило - снизили су цене, појавили су се и други модели на тржишту и сада нема озбиљне ауто-компаније која нема свој модел хибрида и електричног аутомобила. Код наших 16, 14 је хибрида и два мопеда, за ове остале чекамо док комисија не отвори захтеве.

• Да ли је ово једина мера када је реч о субвенцијама, да ли је у плану нешто додатно?

- Имамо намеру и да радимо и неке друге ствари. Корона ће, истина, значајно да успори све, али ћемо на крају године имати податке о томе шта смо постигли субвенцијама како бисмо знали куда даље. Сада размишљамо о томе да следеће године финансирамо уградњу уређаја на гас. За то постоји и воља и потреба. Тренутно на тржишту, цене уградње уређаја за плин крећу се од 300 - 800 па до 1.000 евра по аутомобилу, а то би била бесповратна субвенција, у целости. Био би то пун погодак јер онда није битно која вам је старост аутомобила. Обухватили бисмо више аутомобила у граду него што то чинимо тренутном субвенцијом за “е” и хибридна возила. Интересовало би се више грађана, било би доступније...

• Код нас се до сада плин углавном уграђивао због цене...

- Разговарао сам са многима, и са таксистима, између осталих... Добар број таксиста заиста има уређај за гас. Кажу да вишеструко мање троше новца за гориво. То је са једне стране мотив, али мој мотив је да када возите на гасу вишеструко мање загађујете ваздух. Уколико бисмо једнако определили милион евра и за уградњу уређаја за гас, нека буде и 1000 евра по аутомобилу, могли бисмо аутоматски да решимо 1.000 возила. Мислим да је практично решење.

• Да ли је цела прича о томе довољна да се смањи загађење?

- Није, морамо да кренемо да гасимо индивидуалне котларнице, многе бизнисе због којих и долазе ударци. Рећи ћу да електропривреда највише загађује, али такође и да доста улаже, али није довољно и мора брже и више на томе да се ради. Када су градови у питању, оно што нам је загорачало живот последњих десет година су индивидуална ложишта којих имамо 300.000.

• Прате се интензивно и подаци о загађености Београда...

- Није тачно да смо најзагађенији град на свету, морам да кажем. Истовремено, какве везе има да ли смо најзагађенији или стоти на листи, то значи да смо загађени. На моменте, веома смо загађени и морамо то да решавамо. У погледу квалитета ваздуха у последњих десет година ништа се није променило, али јавност никада није реаговала драматично као сада. Зашто? Па, променило се ипак нешто - подигли смо свест и мњење. Можда је нека врста малог песедана направљена када сам први пут био позван да отворим сајам аутомобила. Медији, цивилни сектор и ми у Министарству смо кључни како би се ова прича реализовала успешно. На крају крајева, немамо избора. Подршка ка том путу су субвенције и стимулација ка хибридним и електричним возилима. Да бар почнемо. Међутим, изнова се најављује нови контигент возила из Немачке који прети да заврши на нашем тржисту- Завршиће сигурно. То је једна од оних 100 ствари која нису у нашој надлежности. У контакту смо са другим министарствима и царином. На неки начин, то је постало политичка одлука, а некада се тиче и личних калкулација. Ја нисам на тој страни. Еуро 3 и Еуро 4 мотори, редом, морају бити забрањени. Што се тиче увоза.

• Зашто то истичете, "што се тиче увоза", шта ће бити са онима који су већ код нас?

- Мора да буде разјашњено да ником у Србији неће бити забрањено, ко поседује еуро 3, да га вози. Дакле, грађани који их поседују су потпуно безбедни, само што ће следеће године на техничком прегледу издувни гасови бити елиминушћи фактор за пуштање у промет таквих аутомобила. Односно, можете да возите и аутомобил са еуро 3 мотором, али издувни гасови морају да буду у границама које су законски предвиђене. Да ли ће најлошији моћи да буду на улици? Што се мене тиче неће. И тај отпад од аутомобила који нам Западна Европа константно „уваљује“ је катастрофа. Има довољно времена до краја године да се донесу прописи који то онемогућавају.

• Поменули сте отпад, шта нас у том смислу чека?

- То смеће од аутомобила које загађује животну средину продају нам по одређеним ценама, таквих се годишње увезе од 150.000 до 200.000 у Србију. Најмање половина тих аутомобила заврши у Београду, од тог броја 70 одсто њих су најгори аутомобили. Онда када било ко о загађењу или квалитету ваздуха, прво питање које му приватно поставим је: Који аутомобил возиш? Ми увозимо то смеће, платимо за кола стара 10, 15 година, возите их одређено време. После неколико година нису за вожњу и постају отпад. Србија у овом тренутку нема капацитете за одлагање тог отпадног дела, што значи да мора да га извезе у Аустрију, Немачку и даље, да се збрине. Тако нас обрлате три пута. Кажу да сам против могућности да људи купују јефтине аутомобиле, а због 200, 300 евра исти загађују и скраћују живот. Због чега? Због новца. Профит је упропастио планету. У основи загађења животне средине 100 одсто је профит. Желео бих да индустрија буде нешто друго.

• Колико је то друго могуће?

- Управо је зелена циркуларна економија кључна тема ка томе. Ако хоћете да извезете, може, али да буде еколошки произведено. О томе не одлучују председници држава нити владе. У већини случајева то су власници или наследници највећих компанија и банака. Њих нема више од 50 на планети. То да владе не управљају светом, није теорија завере. Успели смо баш њима, тим најутицајним људима који су наследници великих презимена, неколико година уназад, да наметнемо ту тему. Зелена економија је баш због тог договора добила на важности преко ноћи. То ћу и наставити да радим, бити или не бити у Влади је политичка одлука на коју ће, мислим пресудно утицати и послови, и где год да се денем наставићу да радим ово што и до сада, већ 30 година.