Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan dao je intervju za Telegraf koji prenosimo u celosti

Od 16 rešenja za subvencije za ekološka vozila u Srbiji, 14 je kupljenih hibrida i dva električna mopeda, otkriva za naš portal ministar Goran Trivan

[caption id="attachment_31632" align="aligncenter" width="460"] Foto: Nikola Tomić, Pixabay[/caption] Građani Srbije predali su 60 zahteva za subvencije za električne i hibridne automobile. Najviše traže hibride, sa stimulacijom od 2. 500 evra. To nije jedina mera kojom država pokušava da smanji zagađenje, otkriva u intervjuu za Telegraf Biznis Goran Trivan, ministar  zaštite životne sredine. Kako ističe, spremaju se bespovratna sredstva za ugradnju uređaja na gas. Trivan nam kaže i da će Srbija zabraniti uvoz najlošijih automobila koji stižu na naše tržište a uglavnom završe u Beogradu. Dodatno, naglašava nam, na tehničkom pregledu, emisija izduvnih gasova biće eliminacioni faktor. Između ostalog, sa njim smo razgovarali i o tome zašto je odjednom zagađenost Beograda postala važna tema, ali koji proizvodi iz Srbije više neće moći da se izvezu u EU.

• I Srbija je krenula sa subvencijama za e i hibridna vozila, kasnimo li mnogo?

- Naša zemlja će realno morati više da se bavi životnom sredinom. Jedan od načina je upravo ova priča o subvencijama za eko vozila. Zapravo treba reći da je životna sredina u Srbiji jako narušena i da je to posledica 70 godina različitih tehnoloških revolucija koje smo prošli, kao i Zapad, uostalom. Dobro je što možemo da vidimo gde su oni grešili kako bismo izbegli te korake i da zajedno radimo na tome jer ekologija nikako nije pitanje politike već svih nas. Građani su počeli da to razumeju i prepoznaju, naročito zloupotrebe koje se dešavaju.

• Ima li napretka?

- U momentu kada smo formirali ministarstvo, svest o životnoj sredini i klimatskim promenama u Srbiji bila je na 10 odsto. Sada je ona podignuta na 80%. Primećuje se napredak.Problem u Srbiji je što je izgubila čitavu jednu deceniju u vreme privatizacije ali to se dešava svim zemljama u tranziciji. Imali smo prljavu industriju koja nam je zagadila vodu i vazduh i zemlju. Svaki segment našeg života je zagađen.

• Kako to menjati?

- Mere su potrebne. Moraćemo da potrošimo 15 milijardi evra pa i više da bismo sanirali životu sredinu. Bićemo u stanju da se približavamo Zapadu, ali kako oni nastavljaju da trče, nećemo moći baš da ih stignemo. Nije lako nama tzv. "zelenim", koji smo u svetu, upotrebiću izraz, sekta čitava, da se borimo i nateramo države i biznise da se ponašaju eko frendli. Godinama se o tome govori, često nismo shvaćeni i otuda kritike. Međutim, svima treba da bude jasno da uskoro niko neće moći nijedan proizvod u Srbiji i svetu da proda i izveze a da nije po ekološkim standardima. To kao da niko ne čuje. Mora biti razumevanja ali nikako ne i sentimentalnosti.

• Sve počinje i završava se vazduhom?

- Da, kako je rasla svest o tome da svi zavisimo od toga kakvog kvaliteta nam je vazduh koji dišemo, jasno je da moraju da se nađu i rešenja. Moramo da razumemo prvo zašto nam se nešto dešava. Naravno, kada se pitamo a šta nam je sa vazduhom, sve oči su uprte u Ministarstvo zaštite životne sredine. S jedne strane čujete vapaj za rešenjem, a sa druge krivljenje za nešto što traje već 70 godina.Toga sam svestan, inače ne bih bio na ovom mestu.

• Kada govorite o tim kritikama, često su upućene lično ka Vama?

- Svetan sam bio da ću biti meta. Nekada sam se čak i sam targetirao. Bar kada je reč o rešenju za zagađenje vazduha. Insistirao sam da se hitno završi uvoz najlošijih automobila, onih sa euro 3 i euro 4 motorima. To me stavilo u prvi plan, targetiralo me, ali ranije mere nisu davale rezultate, a jednostavno nisu određena ograničenja u mojoj nadležnosti. Onda se svesno izložite, i rezultat je da se drastično podigao nivo interesovanja o tome koliko nam je vazduh ugrožen, koliko kao pojedinci zagađujemo, a tek onda privreda energetika i ostali entiteti. Rešili smo zatim da osim pošumljavanja, što je najlekovitije za vazduh, dajemo i subvencije za električna i hibridna vozila.

• Bilo je i reči da se radi o skupim, cenovno našim građanima nedostupnim automobilima?

- Pitanje je bilo zašto davati subvencije, da li je razumno finansirati ih, kada se radi o veoma skupim, ili skupim automobilima. Nisam saglasan s tim iz nekoliko razloga. Prvo, morate da pokažete da država ozbiljno razmišlja da menja način na koji živimo. Uz to, moramo biti svesni da u Evropi već ima više od milion električnih automobila.

• U regionu su te subvencije značajno veće...

- Slovenija i Hrvatska su mi bili reperi pri donošenju ove mere. Čuo sam se sa svojim kolegama, ustupali su mi njihove podatke. Video sam koliko novca izdvajaju. Naravno da je to daleko više.Mi smo siromašno Ministarstvo kada su te namene u pitanju. To malo novca kojeg smo imali, tih milion evra odlučili da opredelimo za subvencije za električna i hibridna vozila - da pošaljemo poruku da ne možemo da preskočimo, da ne smemo da kasnimo za Evropom, a i da se uklopimo u svetske strandarde, bar dok se drugo nešto ne smisli.Lično sam fan vozila na vodonočni pogon ali tek dolaze na red.

• Možete li nam sada objasniti detalje, kako je raspoređeno tih milion evra?

- Razmišljali smo koja bi svota za Srbiju bila optimalna kada je reč za pojedinačne subvencije, pošli smo od 5.000 evra. 5.000 evra konkretno, je subvencija za električne automobile, 3.500 evra za automobile koji su tzv. plag in, i oni mogu da se dopunjavaju. 2.500 je subvencija za obične hirbride, i 250 evra je za električne motocikle i skutere.

• Koliko je do sada bilo zahteva, kako teče procedura?

- Do sada smo primili 80 zahteva, od tog broja izradili smo 16 rešenja, od čega je jedan sporazum potpisan i isplaćen. Kada se kupi automobil, dobija se potvrda i dalje teče procedura. Rešenja se donose hronološki, to je jedino rangiranje zapravo. Od momenta kada se potpiše ugovor treba da prođe 15 dana, zbog mogućosti žalbe. Očekujemo još više rešenja uskoro.

• O kakvim modelima je reč, šta su naši građani najviše tražili?

- Od 16 rešenja koja smo usvojili, uglavnom su bila rešenja za tipična hibridna vozila, sa subvencijom od 2. 500 evra, kao i dva rešenja za moped. Statistika je početna i ništa ne znači ali je indikativna da se ljudi u većoj meri opredeljuju za hibride, pre svega zarad mreže električnih punjača pa se osećaju bezbednije.

• Kog proizvođača najčešće?

- Ne samo BMW, sada su ima svih modela. Inače, pre godinu dana jedna od najvećih auto-industrija, odnosno njeni predstavnici,bili su kod nas i razgovarali smo o tome. Najavio sam da imamo nameru da uđemo u proces, ali da su im preskupi hibridi i da je moje mišljenje, kao laika, ukoliko ne snize značajno cenu svojih hibridnih vozila da neće imati baš upeha. Rekli su mi tada da će u 2020. godini krenuti sa prodajom automobila koji će koštati manje od 30.000 evra. A to se zapravo i desilo - snizili su cene, pojavili su se i drugi modeli na tržištu i sada nema ozbiljne auto-kompanije koja nema svoj model hibrida i električnog automobila. Kod naših 16, 14 je hibrida i dva mopeda, za ove ostale čekamo dok komisija ne otvori zahteve.

• Da li je ovo jedina mera kada je reč o subvencijama, da li je u planu nešto dodatno?

- Imamo nameru i da radimo i neke druge stvari. Korona će, istina, značajno da uspori sve, ali ćemo na kraju godine imati podatke o tome šta smo postigli subvencijama kako bismo znali kuda dalje. Sada razmišljamo o tome da sledeće godine finansiramo ugradnju uređaja na gas. Za to postoji i volja i potreba. Trenutno na tržištu, cene ugradnje uređaja za plin kreću se od 300 - 800 pa do 1.000 evra po automobilu, a to bi bila bespovratna subvencija, u celosti. Bio bi to pun pogodak jer onda nije bitno koja vam je starost automobila. Obuhvatili bismo više automobila u gradu nego što to činimo trenutnom subvencijom za “e” i hibridna vozila. Interesovalo bi se više građana, bilo bi dostupnije...

• Kod nas se do sada plin uglavnom ugrađivao zbog cene...

- Razgovarao sam sa mnogima, i sa taksistima, između ostalih... Dobar broj taksista zaista ima uređaj za gas. Kažu da višestruko manje troše novca za gorivo. To je sa jedne strane motiv, ali moj motiv je da kada vozite na gasu višestruko manje zagađujete vazduh. Ukoliko bismo jednako opredelili milion evra i za ugradnju uređaja za gas, neka bude i 1000 evra po automobilu, mogli bismo automatski da rešimo 1.000 vozila. Mislim da je praktično rešenje.

• Da li je cela priča o tome dovoljna da se smanji zagađenje?

- Nije, moramo da krenemo da gasimo individualne kotlarnice, mnoge biznise zbog kojih i dolaze udarci. Reći ću da elektroprivreda najviše zagađuje, ali takođe i da dosta ulaže, ali nije dovoljno i mora brže i više na tome da se radi. Kada su gradovi u pitanju, ono što nam je zagoračalo život poslednjih deset godina su individualna ložišta kojih imamo 300.000.

• Prate se intenzivno i podaci o zagađenosti Beograda...

- Nije tačno da smo najzagađeniji grad na svetu, moram da kažem. Istovremeno, kakve veze ima da li smo najzagađeniji ili stoti na listi, to znači da smo zagađeni. Na momente, veoma smo zagađeni i moramo to da rešavamo. U pogledu kvaliteta vazduha u poslednjih deset godina ništa se nije promenilo, ali javnost nikada nije reagovala dramatično kao sada. Zašto? Pa, promenilo se ipak nešto - podigli smo svest i mnjenje. Možda je neka vrsta malog pesedana napravljena kada sam prvi put bio pozvan da otvorim sajam automobila. Mediji, civilni sektor i mi u Ministarstvu smo ključni kako bi se ova priča realizovala uspešno. Na kraju krajeva, nemamo izbora. Podrška ka tom putu su subvencije i stimulacija ka hibridnim i električnim vozilima. Da bar počnemo. Međutim, iznova se najavljuje novi kontigent vozila iz Nemačke koji preti da završi na našem tržistu- Završiće sigurno. To je jedna od onih 100 stvari koja nisu u našoj nadležnosti. U kontaktu smo sa drugim ministarstvima i carinom. Na neki način, to je postalo politička odluka, a nekada se tiče i ličnih kalkulacija. Ja nisam na toj strani. Euro 3 i Euro 4 motori, redom, moraju biti zabranjeni. Što se tiče uvoza.

• Zašto to ističete, "što se tiče uvoza", šta će biti sa onima koji su već kod nas?

- Mora da bude razjašnjeno da nikom u Srbiji neće biti zabranjeno, ko poseduje euro 3, da ga vozi. Dakle, građani koji ih poseduju su potpuno bezbedni, samo što će sledeće godine na tehničkom pregledu izduvni gasovi biti eliminušći faktor za puštanje u promet takvih automobila. Odnosno, možete da vozite i automobil sa euro 3 motorom, ali izduvni gasovi moraju da budu u granicama koje su zakonski predviđene. Da li će najlošiji moći da budu na ulici? Što se mene tiče neće. I taj otpad od automobila koji nam Zapadna Evropa konstantno „uvaljuje“ je katastrofa. Ima dovoljno vremena do kraja godine da se donesu propisi koji to onemogućavaju.

• Pomenuli ste otpad, šta nas u tom smislu čeka?

- To smeće od automobila koje zagađuje životnu sredinu prodaju nam po određenim cenama, takvih se godišnje uveze od 150.000 do 200.000 u Srbiju. Najmanje polovina tih automobila završi u Beogradu, od tog broja 70 odsto njih su najgori automobili. Onda kada bilo ko o zagađenju ili kvalitetu vazduha, prvo pitanje koje mu privatno postavim je: Koji automobil voziš? Mi uvozimo to smeće, platimo za kola stara 10, 15 godina, vozite ih određeno vreme. Posle nekoliko godina nisu za vožnju i postaju otpad. Srbija u ovom trenutku nema kapacitete za odlaganje tog otpadnog dela, što znači da mora da ga izveze u Austriju, Nemačku i dalje, da se zbrine. Tako nas obrlate tri puta. Kažu da sam protiv mogućnosti da ljudi kupuju jeftine automobile, a zbog 200, 300 evra isti zagađuju i skraćuju život. Zbog čega? Zbog novca. Profit je upropastio planetu. U osnovi zagađenja životne sredine 100 odsto je profit. Želeo bih da industrija bude nešto drugo.

• Koliko je to drugo moguće?

- Upravo je zelena cirkularna ekonomija ključna tema ka tome. Ako hoćete da izvezete, može, ali da bude ekološki proizvedeno. O tome ne odlučuju predsednici država niti vlade. U većini slučajeva to su vlasnici ili naslednici najvećih kompanija i banaka. Njih nema više od 50 na planeti. To da vlade ne upravljaju svetom, nije teorija zavere. Uspeli smo baš njima, tim najuticajnim ljudima koji su naslednici velikih prezimena, nekoliko godina unazad, da nametnemo tu temu. Zelena ekonomija je baš zbog tog dogovora dobila na važnosti preko noći. To ću i nastaviti da radim, biti ili ne biti u Vladi je politička odluka na koju će, mislim presudno uticati i poslovi, i gde god da se denem nastaviću da radim ovo što i do sada, već 30 godina.