„Укључење борбе против климатских промена у планирање и спровођење мера у енергетици, пољопривреди, саобраћају, изградњи инфраструктуре обезбеђује њихову одрживост и конкурентност, односно инвестиције које неће бити угрожене елементарним непогодама и природним катастрофама. Све ово креира и захтева Споразум из Париза. Због тога Министарство има јасне циљеве и ради на плановима спровођења Споразума из Париза који се тичу испуњења: административних процедура, и конкретних инфраструктурних захвата, праћених променом свести, устаљених пракси и начина пројектовања”, рекла је државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић на конференцији поводом обележавања 5. јуна, Међународног дана заштите животне средине у Амбасади Републике  Француске. На конференцији су учествовали и Њ.Е. Кристин Моро, амбасадор Републике Француске у Србији, Њ.Е. Абдела Загур, амбасадор Краљевине Мароко у Србији, Њ.Е. Ирена Војачкова Солорано, стални преставник УНДП у Србији.

Тема климатских промена постаје глобално све значајнија и потписивање Споразума из Париза захтева потпуну посвећеност испуњењу обавеза и стављању даљег развоја у функцију борбе против климатских промена, али и чињенице да деловањем у области климатских промена, заправо делујемо у секторима управљања отпадом, заштите биодиверзитета, очувања чистог ваздуха, воде и земљишта.

Божовић је изразила солидарност Владе са народом Француске поводом поплава и додала да су нас догађаји попут поплава у Србији и Француској подсетили на значај борбе против климатских промена и превенције од природних катастрофа.

Према међународном праву за ступање на снагу, што је еквивалент могућности за почетак спровођења Споразума, потребна је ратификација у државама. У нашем законодавном систему то подразумева припрему Закона о ратификацији Споразума и његово усвајање од стране Скупштине. Министарство је припремило потребни материјал за започињање ове процедуре, а циљ је да Закон буде усвојен до средине 2017. године.

Ратификацијом и озбиљним приступом спровођењу Србији се отварају додатне могућности за коришћење фондова, међународних под Оквирном конвенцијом УН о промени климе као што су Зелени климатски фонд, Адаптациони фонд, али и билатралних, како са ЕУ, тако и са њеним државама чланицама.

Инвестиције у пројекте у области климатских промена, укључујући и оне за спровођење Споразума, не морају и не чине нужно неке нове, иновативне, акције и додатне инвестиције. За спровођење Споразума предвиђена је изградња постројења за прераду отпадних вода и подизање степена рециклаже, сепарације отпада, али и изградња регионалних депонија.

„Примерима добре праксе у овим и уз јачање сарадње са другим локаним заједницама и успостављање приватно јавних партнерстава, у периоду пре и од почетка спровођења Споразума успети да смањимо емисије из сектора отпада и допринесемо националним циљевима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године. Поред смањења емисија, друге добити за локалне самоуправе од ових активности, а у смислу побољшања квалитета ваздуха, вода, земљишта, а тиме и пољопривредних производа, мислим да нема потребе ни помињати“, рекла је државни секретар Божовић.

У сектору енергетике, планиране мере за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште конципиране су на повећању енергетске ефикасности и коришћењу обновљивих извора енергије.

„Свесни чињенице да спровођење Споразума, уз потпуну посвећеност Министарства, захтева и спремност локалних самоуправа иницирали смо и, надамо се, скором почетку реализације пројекта у сарадњи са УНДП, који за циљ има идентификацију могућности смањења емисија у локаним самоуправама, а уз директно учешће локалних самоуправа у истој. Циљ Министарства и УНДП је да се за приоритетне активности идентификују извори, обезбеди финансирање и започне реализација. Идеја нам је да потенцијална технолошка решења потражимо у иновацијама српске науке и привреде, како би на овај начин и додатно подстицали производњу и развој науке на националном нивоу, кроз директну примену“, реклаје Божовић.

Поред планираних акција на смањењу емисија и у светлу захтева самог Споразума из Париза, који позива на ревизију националних циљева смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, ускоро почиње израда Стратегије борбе против климатских промена са акционим планом. Овај документ има за циљ развој плана и идентификацију могућности за повећање наших амбиција за смањење емисија уз јасно дефинисане финансијске потребе, али са освртом на добити у систему здравствене заштите и унапређења стандарда живота. Стратегија ће дефинисати и изворе финансирања приоритетних акција.