„Uključenje borbe protiv klimatskih promena u planiranje i sprovođenje mera u energetici, poljoprivredi, saobraćaju, izgradnji infrastrukture obezbeđuje njihovu održivost i konkurentnost, odnosno investicije koje neće biti ugrožene elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama. Sve ovo kreira i zahteva Sporazum iz Pariza. Zbog toga Ministarstvo ima jasne ciljeve i radi na planovima sprovođenja Sporazuma iz Pariza koji se tiču ispunjenja: administrativnih procedura, i konkretnih infrastrukturnih zahvata, praćenih promenom svesti, ustaljenih praksi i načina projektovanja”, rekla je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović na konferenciji povodom obeležavanja 5. juna, Međunarodnog dana zaštite životne sredine u Ambasadi Republike  Francuske. Na konferenciji su učestvovali i Nj.E. Kristin Moro, ambasador Republike Francuske u Srbiji, Nj.E. Abdela Zagur, ambasador Kraljevine Maroko u Srbiji, Nj.E. Irena Vojačkova Solorano, stalni prestavnik UNDP u Srbiji.

Tema klimatskih promena postaje globalno sve značajnija i potpisivanje Sporazuma iz Pariza zahteva potpunu posvećenost ispunjenju obaveza i stavljanju daljeg razvoja u funkciju borbe protiv klimatskih promena, ali i činjenice da delovanjem u oblasti klimatskih promena, zapravo delujemo u sektorima upravljanja otpadom, zaštite biodiverziteta, očuvanja čistog vazduha, vode i zemljišta.

Božović je izrazila solidarnost Vlade sa narodom Francuske povodom poplava i dodala da su nas događaji poput poplava u Srbiji i Francuskoj podsetili na značaj borbe protiv klimatskih promena i prevencije od prirodnih katastrofa.

Prema međunarodnom pravu za stupanje na snagu, što je ekvivalent mogućnosti za početak sprovođenja Sporazuma, potrebna je ratifikacija u državama. U našem zakonodavnom sistemu to podrazumeva pripremu Zakona o ratifikaciji Sporazuma i njegovo usvajanje od strane Skupštine. Ministarstvo je pripremilo potrebni materijal za započinjanje ove procedure, a cilj je da Zakon bude usvojen do sredine 2017. godine.

Ratifikacijom i ozbiljnim pristupom sprovođenju Srbiji se otvaraju dodatne mogućnosti za korišćenje fondova, međunarodnih pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime kao što su Zeleni klimatski fond, Adaptacioni fond, ali i bilatralnih, kako sa EU, tako i sa njenim državama članicama.

Investicije u projekte u oblasti klimatskih promena, uključujući i one za sprovođenje Sporazuma, ne moraju i ne čine nužno neke nove, inovativne, akcije i dodatne investicije. Za sprovođenje Sporazuma predviđena je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i podizanje stepena reciklaže, separacije otpada, ali i izgradnja regionalnih deponija.

„Primerima dobre prakse u ovim i uz jačanje saradnje sa drugim lokanim zajednicama i uspostavljanje privatno javnih partnerstava, u periodu pre i od početka sprovođenja Sporazuma uspeti da smanjimo emisije iz sektora otpada i doprinesemo nacionalnim ciljevima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine. Pored smanjenja emisija, druge dobiti za lokalne samouprave od ovih aktivnosti, a u smislu poboljšanja kvaliteta vazduha, voda, zemljišta, a time i poljoprivrednih proizvoda, mislim da nema potrebe ni pominjati“, rekla je državni sekretar Božović.

U sektoru energetike, planirane mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte koncipirane su na povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.

„Svesni činjenice da sprovođenje Sporazuma, uz potpunu posvećenost Ministarstva, zahteva i spremnost lokalnih samouprava inicirali smo i, nadamo se, skorom početku realizacije projekta u saradnji sa UNDP, koji za cilj ima identifikaciju mogućnosti smanjenja emisija u lokanim samoupravama, a uz direktno učešće lokalnih samouprava u istoj. Cilj Ministarstva i UNDP je da se za prioritetne aktivnosti identifikuju izvori, obezbedi finansiranje i započne realizacija. Ideja nam je da potencijalna tehnološka rešenja potražimo u inovacijama srpske nauke i privrede, kako bi na ovaj način i dodatno podsticali proizvodnju i razvoj nauke na nacionalnom nivou, kroz direktnu primenu“, reklaje Božović.

Pored planiranih akcija na smanjenju emisija i u svetlu zahteva samog Sporazuma iz Pariza, koji poziva na reviziju nacionalnih ciljeva smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, uskoro počinje izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom. Ovaj dokument ima za cilj razvoj plana i identifikaciju mogućnosti za povećanje naših ambicija za smanjenje emisija uz jasno definisane finansijske potrebe, ali sa osvrtom na dobiti u sistemu zdravstvene zaštite i unapređenja standarda života. Strategija će definisati i izvore finansiranja prioritetnih akcija.