Србија подржала Будванску деклерацију у оквиру Архуске конвенције и ПРТР протокола

Србија подржала Будванску деклерацију у оквиру Архуске конвенције и ПРТР протокола

trivan„Србија је управо формирала засебно Министарство заштите животне средине, придајући тако изузетан значај питањима из ове области и њиховим бављењем на институционалном нивоу. Ипак, ми верујемо да то није довољно и зато позивамо све земље нашег региона на жустру и активну сарадњу, како бисмо достигли циљеве који су заједнички за све нас.“, изјавио је данас министар заштите животне средине Горан Триван, на састанку високих представника земаља потписница Архуске конвенције у Црној Гори. На састанку поред министра, учествује више од 200 високих представника из преко 40 земаља и међународних организација. 

Овом приликом, министар Триван је истакао да ће Србија у наредном периоду покренути низ регионалних иницијатива у области заштите животне средине и климатских промена.

Архуску конвенцију, која је под окриљем ОУН донета 1998. године, Србија је прихватила и она представља важан глобални механизам, за укључивање јавности и невладиног сектора, у област заштите животне средине. „Верујемо да без снажног цивилног друштва, нема ни моћне, ни праведне државе. У 2018. години наше Министарство ће повећати новчана издвајања за организације цивилног друштва“, нагласио је министар Триван.

У излагању, којим је Србија подржала усвајање Будванске деклерацију, министар Триван је између осталог нагласио и да је „улога Министарства заштите животне средине да обезбеди ефикасну координацију, сарадњу и комуникацију између свих релевантних заинтересованих страна, а све у циљу смањења загађења. Индустрији треба предочити користи од улагања у чистију производњу и технологије, чиме се омогућује значајно смањење генерисања опасног индустријског отпада и смањење емисија загађујућих материја.“

Данас усвојена Будванска деклерација потврђује снажно опредељење држава потписница да се у суочавању са изазовима савременог света, као што су тероризам, или екстремизам, било које врсте, климатске промене, неједнак приступ храни и пијаћој води, исцрпљивање природних ресурса и многи други, ни један учесник не може носити самостално и да у тим изазовима мора постојати тесна сарадња свих учесника и несметана комуникација на различитим нивоима.