Конструктивни предлози од стране посланика су изостали, а уместо њих, на састанку су изнели њихов познат став да Влада Републике Србије и СНС нису учинили ништа на побољшању стања животне средине. Они су затражили оставку министарке Вујовић са образложењем да су досадашње активности министарства „кап у мору“.

Министарка Вујовић је одговорила да су такве критике потпуно неистините и део њиховог недефинисаног политичког програма, што се огледа у чињеници да је једини предлог на састанку био захтев за смену министарке.

„Они су поновили да су организовали протесте, додуше малобројне, у више градова Србије и то је њихов једини политички програм. Народ је пуно пута на изборима јасно ставио до знања у кога има поверења и у чију политику верује. Томе у прилог иду чињенице и резултати Владе Србије, на челу са СНС-ом, која је урадила више на заштити животне средине од било које друге владе и странке у Србији. Ми смо први који су се, уопште ухватили у коштац са проблемом загађења и који су уложили највише средстава у побољшање стања животне средине у Србији. Били смо до 2014. године на ивици еколошке катастрофе како због дивљих депонија, недостатка канализационе мреже и неадекватног управљања отпада  и отпадним водама, тако и због свих других немара“, рекла је Вујовић.

Вишедеценијски проблем не може се решити преко ноћи, каже министарка, али је држава остварила џиновске кораке за чистију и здравију Србију што се види и у планирању и управљању отпадом, али и у развоју зелене инфраструктуре. Она је подсетила на увећање овогодишњег буџета за скоро 90% у односу на 2020. годину. Пре две године, само је Министарство заштите животне средине располагало са 7,9 милијарди динара  док је буџет за 2023. годину чак 18,2 милијарде динара, што довољно говори о томе да је екологија један од приоритета Владе Србије.

„За само две године, у 77 општина и градова широм земље смо уклонили преко 730 од укупно 3.500 дивљих депонија колико се процењује да их има. Убрзано радимо на уклањању свих дивљих депонија, а захваљујући пројекту изградње регионалних и рециклажних центара који стартује већ почетком 2023. године у Ваљеву, Ужицу и Пироту, а после и у Сомбору, Новој Вароши, Сремској Митровици и Рашкој, тај проблем решиће се у још 40 градова и општина“, објаснила је министарка.

Засађено је више од 200.000 стабала на близу 600 хектара широм земље, а Министарство трећу годину за редом подстиче и куповину електронских аутомобила, за које стално расте интересовање грађана и привреде што указује на оснаживање свести о важности еколошки прихватљивијег транспорта.

„Прошле године субвенционисали смо куповину рекордних 625 возила, а у протекле две године помогли куповину 558 еко–возила. Усвојен је први Програм заштите ваздуха у Републици Србији до 2030. године са Акционим планом као важним инструментом националне политике и планирања у циљу очувања и побољшања квалитета ваздуха и избегавања, спречавања или смањења штетних последица по здравље људи и животну средину. Од 2014. године се, такође, континуирано улаже са више од 600 милиона евра, у системе за одсумпоравање димних гасова у термоелектранама. Када је реч о поштовању прописаних еколошких стандарда привредних субјеката, знатно је појачан инспекцијски надзор.“