Konstruktivni predlozi od strane poslanika su izostali, a umesto njih, na sastanku su izneli njihov poznat stav da Vlada Republike Srbije i SNS nisu učinili ništa na poboljšanju stanja životne sredine. Oni su zatražili ostavku ministarke Vujović sa obrazloženjem da su dosadašnje aktivnosti ministarstva „kap u moru“.

Ministarka Vujović je odgovorila da su takve kritike potpuno neistinite i deo njihovog nedefinisanog političkog programa, što se ogleda u činjenici da je jedini predlog na sastanku bio zahtev za smenu ministarke.

„Oni su ponovili da su organizovali proteste, doduše malobrojne, u više gradova Srbije i to je njihov jedini politički program. Narod je puno puta na izborima jasno stavio do znanja u koga ima poverenja i u čiju politiku veruje. Tome u prilog idu činjenice i rezultati Vlade Srbije, na čelu sa SNS-om, koja je uradila više na zaštiti životne sredine od bilo koje druge vlade i stranke u Srbiji. Mi smo prvi koji su se, uopšte uhvatili u koštac sa problemom zagađenja i koji su uložili najviše sredstava u poboljšanje stanja životne sredine u Srbiji. Bili smo do 2014. godine na ivici ekološke katastrofe kako zbog divljih deponija, nedostatka kanalizacione mreže i neadekvatnog upravljanja otpada  i otpadnim vodama, tako i zbog svih drugih nemara“, rekla je Vujović.

Višedecenijski problem ne može se rešiti preko noći, kaže ministarka, ali je država ostvarila džinovske korake za čistiju i zdraviju Srbiju što se vidi i u planiranju i upravljanju otpadom, ali i u razvoju zelene infrastrukture. Ona je podsetila na uvećanje ovogodišnjeg budžeta za skoro 90% u odnosu na 2020. godinu. Pre dve godine, samo je Ministarstvo zaštite životne sredine raspolagalo sa 7,9 milijardi dinara  dok je budžet za 2023. godinu čak 18,2 milijarde dinara, što dovoljno govori o tome da je ekologija jedan od prioriteta Vlade Srbije.

„Za samo dve godine, u 77 opština i gradova širom zemlje smo uklonili preko 730 od ukupno 3.500 divljih deponija koliko se procenjuje da ih ima. Ubrzano radimo na uklanjanju svih divljih deponija, a zahvaljujući projektu izgradnje regionalnih i reciklažnih centara koji startuje već početkom 2023. godine u Valjevu, Užicu i Pirotu, a posle i u Somboru, Novoj Varoši, Sremskoj Mitrovici i Raškoj, taj problem rešiće se u još 40 gradova i opština“, objasnila je ministarka.

Zasađeno je više od 200.000 stabala na blizu 600 hektara širom zemlje, a Ministarstvo treću godinu za redom podstiče i kupovinu elektronskih automobila, za koje stalno raste interesovanje građana i privrede što ukazuje na osnaživanje svesti o važnosti ekološki prihvatljivijeg transporta.

„Prošle godine subvencionisali smo kupovinu rekordnih 625 vozila, a u protekle dve godine pomogli kupovinu 558 eko–vozila. Usvojen je prvi Program zaštite vazduha u Republici Srbiji do 2030. godine sa Akcionim planom kao važnim instrumentom nacionalne politike i planiranja u cilju očuvanja i poboljšanja kvaliteta vazduha i izbegavanja, sprečavanja ili smanjenja štetnih posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Od 2014. godine se, takođe, kontinuirano ulaže sa više od 600 miliona evra, u sisteme za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama. Kada je reč o poštovanju propisanih ekoloških standarda privrednih subjekata, znatno je pojačan inspekcijski nadzor.“