Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић изјавила је да Република Србија у наредном периоду мора обезбедити услове за реализацију стратешки важних активности које ће допринети ефикасном и ефективном унапређењу постојећег система управљања отпадом, кроз ревизију законодавног оквира и усвајања новог модела финансирања.

Божовић је на четвртој конференцији Националне асоцијације Чистоћа Србије у Аранђеловцу рекла да су у краткорочном периоду све локалне самоуправе обавезне да израде регионалне и локалне планове управљања отпадом, са обавезом примарне сепарације у домаћинствима.

Реформа комуналних услуга захтева потпуно нов оквир, контролни режим и институције које ће тај режим спроводити, навела је Божовић, додајући да би реформе у овој области требало да се спроведу што пре, кроз измене законског и стратешког оквира Републике Србије.

Државни секретар је указала и да инвестиције у инфраструктуру за комунални отпад морају бити координисане, како би Србија испунила све циљеве Директива ЕУ и како би изградила одржив систем управљања отпадом за своје грађане, као и да се развој потребне инфраструктуре планира у две фазе.

Потребно je проширење обухвата услугом сакупљања комуналног отпада, које се посебно односи на руралне области, а у ову сврху у општинама је потребно обезбедити додатни број контејнера и возила за сакупљање отпада. Да би остварила циљ из Оквирне Директиве о отпаду, Србија планира да до 2030. године оствари степен од 50% рециклаже укупног комуналног отпада, а посебно је важно започети постепено увођење примарне селекције отпада.

Унапређење система управљања посебним токовима отпада је такође приоритет Владе РС кроз увођење новог модела финансирања, кроз нове економске инструменте, али након обављене детаљне анализе свих позитивних и негативних ефеката у моделу финансирања у претходном периоду.

Управљење отпадом, а нарочито сакупљање и разврставање отпада је еколошко, али и економско питање у којем лежи велики потенцијал, а све већи број земаља подузима активности како би се убрзала ова транзиција, развијају стратегије и активности „зелене економије”, како би се подстакнуо већи економски раст и стварање радних места, заштита животне средине и једнакост.

Стога, једна од могућих и остваривих опција зелене будућности је концепт: „Зелена економија.” За трансформацију ка зеленој економији кључно је неколико сектора: пољопривреда; шумарство; енергетика; индустрија; рециклажа; енергетски ефикасно грађевинарство; саобраћај. Зелено запошљавање могло би да представља кључну карику у борби против сиромаштва, где се процењује да би се у сектору отпада раст послова повећао за 10% од садашњег тренда