Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović izjavila je da Republika Srbija u narednom periodu mora obezbediti uslove za realizaciju strateški važnih aktivnosti koje će doprineti efikasnom i efektivnom unapređenju postojećeg sistema upravljanja otpadom, kroz reviziju zakonodavnog okvira i usvajanja novog modela finansiranja.

Božović je na četvrtoj konferenciji Nacionalne asocijacije Čistoća Srbije u Aranđelovcu rekla da su u kratkoročnom periodu sve lokalne samouprave obavezne da izrade regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom, sa obavezom primarne separacije u domaćinstvima.

Reforma komunalnih usluga zahteva potpuno nov okvir, kontrolni režim i institucije koje će taj režim sprovoditi, navela je Božović, dodajući da bi reforme u ovoj oblasti trebalo da se sprovedu što pre, kroz izmene zakonskog i strateškog okvira Republike Srbije.

Državni sekretar je ukazala i da investicije u infrastrukturu za komunalni otpad moraju biti koordinisane, kako bi Srbija ispunila sve ciljeve Direktiva EU i kako bi izgradila održiv sistem upravljanja otpadom za svoje građane, kao i da se razvoj potrebne infrastrukture planira u dve faze.

Potrebno je proširenje obuhvata uslugom sakupljanja komunalnog otpada, koje se posebno odnosi na ruralne oblasti, a u ovu svrhu u opštinama je potrebno obezbediti dodatni broj kontejnera i vozila za sakupljanje otpada. Da bi ostvarila cilj iz Okvirne Direktive o otpadu, Srbija planira da do 2030. godine ostvari stepen od 50% reciklaže ukupnog komunalnog otpada, a posebno je važno započeti postepeno uvođenje primarne selekcije otpada.

Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada je takođe prioritet Vlade RS kroz uvođenje novog modela finansiranja, kroz nove ekonomske instrumente, ali nakon obavljene detaljne analize svih pozitivnih i negativnih efekata u modelu finansiranja u prethodnom periodu.

Upravljenje otpadom, a naročito sakupljanje i razvrstavanje otpada je ekološko, ali i ekonomsko pitanje u kojem leži veliki potencijal, a sve veći broj zemalja poduzima aktivnosti kako bi se ubrzala ova tranzicija, razvijaju strategije i aktivnosti „zelene ekonomije”, kako bi se podstaknuo veći ekonomski rast i stvaranje radnih mesta, zaštita životne sredine i jednakost.

Stoga, jedna od mogućih i ostvarivih opcija zelene budućnosti je koncept: „Zelena ekonomija.” Za transformaciju ka zelenoj ekonomiji ključno je nekoliko sektora: poljoprivreda; šumarstvo; energetika; industrija; reciklaža; energetski efikasno građevinarstvo; saobraćaj. Zeleno zapošljavanje moglo bi da predstavlja ključnu kariku u borbi protiv siromaštva, gde se procenjuje da bi se u sektoru otpada rast poslova povećao za 10% od sadašnjeg trenda