Иницијативу за измену Уредбе о проглашењу Парка природе „Златибор“ поднеле су општине Чајетина, Нова Варош и Прибој и Града Ужице, на чијим се територијама простире Парк природе. Представници Министарства заштите животне средине и општине Чајетина, на којој се налази највећи део Парка природе под заштитом, разговарали су о развојним плановима општине који могу битно да утичу на заштиту планине Златибор, јер је циљ да се истовремено води рачуна о интересима развоја општине и о заштити природе.

Влада Републике Србије прогласила је Парк природе „Златибор“ заштићеним подручјем од изузетног значаја 2017. године. Површина Парка природе је 41.923,26 хектара, од чега је 43,31% у државном власништву, а од укупне површине је Првим и највишим степеном заштите обухваћено 4,69 % овог подручја, II степеном 45,93% и III степеном 49,38% укупне површине подручја Парка природе „Златибор”.

Једно је од највреднијих подручја у Парку придроде је кањонска долина реке Увац, са бројним долинским меандрима, чије су воде према постојећим индикаторима у првој класи квалитета.

На овом подручју налазе станишта бројних ретких и угрожених биљних врста. На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије налази се 80 таксона, а на целокупном простору 76 ендемичних таксона. Због великог богатства и разноврсности, подручје Парка природе „Златибор” је станиште значајних популација лептира, птица, сисара, рибљих врста, од којих је, примера ради, значајна вијуница, строго заштићена врста.

Посебну лепоту и препознатљивост Парка природе „Златибор”, даје традиционалан начин живота у старовлашком типу насеља, са дводелном брвнаром, као основним грађевинским обликом. У непокретна културна добра спадају Црква брвнара у Доњој Јабланици, Црква брвнара у Доброселици, Манастирски комплекс Увац, као и неколико евидентираних добара.