Говорећи о активностима које Србија треба да предузме како би се повећала отпорност на климатске промене, државна секретарка Миинистарства заштите жвотне средине Сандра Докић је истакла да се убрзано ради на стратешким документима, који стварају услове за адекватан одговор. 

„Климатске промене у Србији захтевају хитну акцију,  јер се процењује да се наша земља загрева нешто више од глобалног просека. Зато је Министарство усвојило најпре кровни Закон о климатским променама, а затим и подзаконска акта. Израђен је Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023-2030. година са Акционим планом, који ће бити први документ те врсте у Србији. Циљ Програма је да се идентификују утицаји климатских промена на најрањивије секторе, као и дефинисање мера који ће те утицаје смањити. Утврђене су и најхитније мере које ће допринети да се спречи вишеструко повећање губитака због климатских промена“, рекла је Докић.

Докић је додала да је Влада Србије ове године усвојила Стратегију нискоугљеничног развоја за период 2023-2030. године са пројекцијама до 2050. године, што је послужило као основ за ревизију Националног утврђеног доприноса, који је Србија доставила Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе. 

Дијалог о климатским променама организују Министарство заштите животне средине, тим Уједињених нација у Србији и Програм Уједињених нација за развој. Скуп је одржан уочи 28. Конференције држава чланица Оквирне конвенције УН-а о промени климе (КОП 28) која се одржава од  30. новембра до 12. децембра у Дубаију.