Govoreći o aktivnostima koje Srbija treba da preduzme kako bi se povećala otpornost na klimatske promene, državna sekretarka Miinistarstva zaštite žvotne sredine Sandra Dokić je istakla da se ubrzano radi na strateškim dokumentima, koji stvaraju uslove za adekvatan odgovor. 

„Klimatske promene u Srbiji zahtevaju hitnu akciju,  jer se procenjuje da se naša zemlja zagreva nešto više od globalnog proseka. Zato je Ministarstvo usvojilo najpre krovni Zakon o klimatskim promenama, a zatim i podzakonska akta. Izrađen je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godina sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Srbiji. Cilj Programa je da se identifikuju uticaji klimatskih promena na najranjivije sektore, kao i definisanje mera koji će te uticaje smanjiti. Utvrđene su i najhitnije mere koje će doprineti da se spreči višestruko povećanje gubitaka zbog klimatskih promena“, rekla je Dokić.

Dokić je dodala da je Vlada Srbije ove godine usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja za period 2023-2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, što je poslužilo kao osnov za reviziju Nacionalnog utvrđenog doprinosa, koji je Srbija dostavila Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime. 

Dijalog o klimatskim promenama organizuju Ministarstvo zaštite životne sredine, tim Ujedinjenih nacija u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Skup je održan uoči 28. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime (KOP 28) koja se održava od  30. novembra do 12. decembra u Dubaiju.