Министарство заштите животне средине објавило је данас, у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој УНДП, јавни позив локалним самоуправама, јавним и приватним предузећима, организацијама цивилног друштва и научно-истраживачким институцијама, да заједнички осмисле и предложе иновативне начине за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и борбу против климатских промена, на нивоу градова и општина. Јавни позив који је министар Горан Триван упутио на данашњем скупу реализује се у оквиру петогодишњег пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“. Србија је посвећена постизању циљева који се односе на ублажавање и прилагођавање последицама климатских промена, и изградњи друштва чија привреда и развој би требало да постану отпорни на измењене климатске услове, рекао је министар Горан Триван у свом уводном обраћању. У постизању ових циљева велику улогу има потенцијал локалних заједница, и упркос помацима, потребно је још пуно рада, улагања и подршке локалним самоуправама у Србији, због чега је Министарство покренуло овај пројекат.  Истичући утицај урбаних средина на глобалну емисију гасова са ефектом стаклене баште, односно значај локалних самоуправа за допринос борби против климатских промена, навео је неке од акција града Београда као пример напредовања у овој области, као и ангажованост и других јединица локалне самоуправе у Србији спремних да улажу у заштиту животне средине и мере против климатских промена. „Чињеница је да се Планета непрекидно загрева уназад 40 година, и бавећи се овим проблемом неки су се резултати постигли, али ми морамо бити незадовољни, да би урадили више, и направили помак. Можемо и даље преговарати, и даље радити на томе да изналазимо нова решења као одговор на климатске промене, али док то радимо, ништа нас не спречава да одмах предузимамо акције пошумљавања као најбрже и најјефтиније мере у борби против климатских промена“, рекао је министар. Пројекат се може сматрати пионирским подухватом из више разлога, истакао је министар. „Путем овог пројекта први пут се издвајају средства из националног буџета за финансирање пројеката у области климатских промена, пружа се шанса да се у Србији покрену креативне снаге и нове идеје у локалним заједницама, и, коначно, покреће промена начина размишљања како би се са креативношћу, иновацијама и већим залагањем борили са последицама климатских промена у Србији“. Позив за достављање иновативних решења у заштити животне средине није само корак напред у овој области, овим се даје замајац другачијем начину размишљања који ослобађа креативност, изворне потенцијале Србије који воде напретку, констатовао је. Позивамо вас да волимо Србију и учинимо најбоље што можемо, закључио је Триван у свом позиву. Јавни позив објављен у оквиру овог петогодишњег пројекта састоји се од два изазова: Изазов отворених података и Изазов за иновативна решења. Циљ  првог изазова је да се утврде недостаци у праћењу емисија ГХГ у локалним заједницама широм Србије и добију предлози решења које локалне самоуправе могу да примене како би успоставиле квалитетне и лако доступне (отворене) базе података о ГХГ. Други изазов позива на предлагање решења за смањење емисија ГХГ које се емитују у процесу пружања и коришћења различитих јавних комуналних услуга, уз истовремени допринос  друштвено, економски и еколошки одрживом развоју. Детаљне информације и пријавни формулари се могу пронаћи на веб сајту https://inovacije.klimatskepromene.rs. Обраћајући се на скупу, Стелиана Недера, заменица сталне представнице УНДП-а, истакла је да је изазов Отворених података у складу са  дигитализацијом као развојним приоритетом Владе Републике Србије и додала да је Јавни позив осмишљен тако да стимулише партнерски приступ у одговору на постављене изазове. Поред награда за најбоље идеје и концепте, учесници Изазова добиће континуирану стручно-саветодавну подршку, помоћ у проналажењу извора кофинансирања и промоцију, додала је Недера. Саветник за развојну сарадњу амбасаде Шведске у Србији Ола Андерсон је истакао да данашњи проблеми у области заштите животне средине представљају извор нових послова у будућности. Пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене“ спроводи Министарство заштите животне средине, уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Партнери на Пројекту су Делегација Европске уније у Републици Србији, Влада Краљевине Шведске, Влада Швајцарске, као и други национални партнери попут Фонда за иновациону делатност и Сталне конференције градова и општина. Пројекат ће допринети остваривању националних циљева које је Република Србија преузела кроз потписивање и ратификацију Споразума из Париза о промени климе, и кроз процес приступања Европској унији. Као одговор на упућени Јавни позив, очекују се софтверска, техничко-технолошка решења и бизнис модели који одговарају потребама и приоритетима локалних самоуправа. Предлози треба да се односе на енергетику, саобраћај, управљање отпадом, пољопривреду и сличне области у којима се побољшања могу остварити кроз: обезбеђивање енергије из обновљивих извора; развој “паметних електро-мрежа”; унапређење управљања отпадом, рециклаже и производње енергије из отпада; енергетски ефикасније јавно осветљење; оптимизацију јавног саобраћаја и повећање коришћења немоторизованих видова превоза; увођење одрживих система за осветљење, грејање и расхлађивање, енергетску ефикасност јавних зграда и домаћинстава и сл.