Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je danas, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP, javni poziv lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima, organizacijama civilnog društva i naučno-istraživačkim institucijama, da zajednički osmisle i predlože inovativne načine za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i borbu protiv klimatskih promena, na nivou gradova i opština. Javni poziv koji je ministar Goran Trivan uputio na današnjem skupu realizuje se u okviru petogodišnjeg projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Srbija je posvećena postizanju ciljeva koji se odnose na ublažavanje i prilagođavanje posledicama klimatskih promena, i izgradnji društva čija privreda i razvoj bi trebalo da postanu otporni na izmenjene klimatske uslove, rekao je ministar Goran Trivan u svom uvodnom obraćanju. U postizanju ovih ciljeva veliku ulogu ima potencijal lokalnih zajednica, i uprkos pomacima, potrebno je još puno rada, ulaganja i podrške lokalnim samoupravama u Srbiji, zbog čega je Ministarstvo pokrenulo ovaj projekat.  Ističući uticaj urbanih sredina na globalnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte, odnosno značaj lokalnih samouprava za doprinos borbi protiv klimatskih promena, naveo je neke od akcija grada Beograda kao primer napredovanja u ovoj oblasti, kao i angažovanost i drugih jedinica lokalne samouprave u Srbiji spremnih da ulažu u zaštitu životne sredine i mere protiv klimatskih promena. „Činjenica je da se Planeta neprekidno zagreva unazad 40 godina, i baveći se ovim problemom neki su se rezultati postigli, ali mi moramo biti nezadovoljni, da bi uradili više, i napravili pomak. Možemo i dalje pregovarati, i dalje raditi na tome da iznalazimo nova rešenja kao odgovor na klimatske promene, ali dok to radimo, ništa nas ne sprečava da odmah preduzimamo akcije pošumljavanja kao najbrže i najjeftinije mere u borbi protiv klimatskih promena“, rekao je ministar. Projekat se može smatrati pionirskim poduhvatom iz više razloga, istakao je ministar. „Putem ovog projekta prvi put se izdvajaju sredstva iz nacionalnog budžeta za finansiranje projekata u oblasti klimatskih promena, pruža se šansa da se u Srbiji pokrenu kreativne snage i nove ideje u lokalnim zajednicama, i, konačno, pokreće promena načina razmišljanja kako bi se sa kreativnošću, inovacijama i većim zalaganjem borili sa posledicama klimatskih promena u Srbiji“. Poziv za dostavljanje inovativnih rešenja u zaštiti životne sredine nije samo korak napred u ovoj oblasti, ovim se daje zamajac drugačijem načinu razmišljanja koji oslobađa kreativnost, izvorne potencijale Srbije koji vode napretku, konstatovao je. Pozivamo vas da volimo Srbiju i učinimo najbolje što možemo, zaključio je Trivan u svom pozivu. Javni poziv objavljen u okviru ovog petogodišnjeg projekta sastoji se od dva izazova: Izazov otvorenih podataka i Izazov za inovativna rešenja. Cilj  prvog izazova je da se utvrde nedostaci u praćenju emisija GHG u lokalnim zajednicama širom Srbije i dobiju predlozi rešenja koje lokalne samouprave mogu da primene kako bi uspostavile kvalitetne i lako dostupne (otvorene) baze podataka o GHG. Drugi izazov poziva na predlaganje rešenja za smanjenje emisija GHG koje se emituju u procesu pružanja i korišćenja različitih javnih komunalnih usluga, uz istovremeni doprinos  društveno, ekonomski i ekološki održivom razvoju. Detaljne informacije i prijavni formulari se mogu pronaći na veb sajtu https://inovacije.klimatskepromene.rs. Obraćajući se na skupu, Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice UNDP-a, istakla je da je izazov Otvorenih podataka u skladu sa  digitalizacijom kao razvojnim prioritetom Vlade Republike Srbije i dodala da je Javni poziv osmišljen tako da stimuliše partnerski pristup u odgovoru na postavljene izazove. Pored nagrada za najbolje ideje i koncepte, učesnici Izazova dobiće kontinuiranu stručno-savetodavnu podršku, pomoć u pronalaženju izvora kofinansiranja i promociju, dodala je Nedera. Savetnik za razvojnu saradnju ambasade Švedske u Srbiji Ola Anderson je istakao da današnji problemi u oblasti zaštite životne sredine predstavljaju izvor novih poslova u budućnosti. Projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Partneri na Projektu su Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri poput Fonda za inovacionu delatnost i Stalne konferencije gradova i opština. Projekat će doprineti ostvarivanju nacionalnih ciljeva koje je Republika Srbija preuzela kroz potpisivanje i ratifikaciju Sporazuma iz Pariza o promeni klime, i kroz proces pristupanja Evropskoj uniji. Kao odgovor na upućeni Javni poziv, očekuju se softverska, tehničko-tehnološka rešenja i biznis modeli koji odgovaraju potrebama i prioritetima lokalnih samouprava. Predlozi treba da se odnose na energetiku, saobraćaj, upravljanje otpadom, poljoprivredu i slične oblasti u kojima se poboljšanja mogu ostvariti kroz: obezbeđivanje energije iz obnovljivih izvora; razvoj “pametnih elektro-mreža”; unapređenje upravljanja otpadom, reciklaže i proizvodnje energije iz otpada; energetski efikasnije javno osvetljenje; optimizaciju javnog saobraćaja i povećanje korišćenja nemotorizovanih vidova prevoza; uvođenje održivih sistema za osvetljenje, grejanje i rashlađivanje, energetsku efikasnost javnih zgrada i domaćinstava i sl.