„FAO процењује да је трећина свог земљишта деградирана ерозијом, салинизацијом, киселим кишама и другим видовима загађења, које се јавља као последица неадекватног начина коришћења и управљања овим природним ресурсом. Ако се ништа не промени до 2050. године количина обрадивог земљишта по становнику планете Земље ће износити свега 1/4 количине из 1960. године. Сагледавањем улоге земљишта јасно је да је неопходно уложити веће напоре како би се овај једини необновљиви, неправедно запостављени ресурс, сачувао“, рекла је државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић на скупу „Деградација и заштита земљишта''.

Организација Уједињених нација је за 2015. годину поставила циљ истцања приоритета деградације земљишта као глобални проблем и утицај деградације и управљање земљишним ресурсима на остале сегменте животне средине. Антропогени утицај има за последице климатске промене, интензивну урбанизацију и загађивање земљишта као необновљивог ресурса и то су разлози за нарочито посвећивање пажње овом природном ресурсу.

Директор Агенције за заштиту животне средине је истакао да одржавање природних функција земљишта, адекватно управљање, коришћење, одговарајућа заштита земљишта и законска регулатива су неопходни, пре свега, због ублажавања климатских промена, обезбеђивања пољопривредне производње, одржавања квалитета подземних вода и одржавања еколошких функција земљишта.

Скуп организују Шумарски факултет и Агенција за заштиту животне средине поводом обележавања међународне године земљишта са циљем да се истакне значај земљишта и његових функција за опстанак човечанства.