Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине мр Стана Божовић изјавила је данас да ће до 15. септембра 2014. године бити познат модел по коме ће се финансирати област заштите животне средине.

„Министарство пољопивреде и заштите животне средине тражи модел за финансирање у области зaштите животне средине, а пре свега за рециклажну индустрију, где је држава у обавези да управља отпадом и да на конкурсима и кроз субвенције даје подстицај привреди.

Постоји добра воља, али и обавеза Министарстава да се тај проблем реши“, рекла је државни секретар мр Стана Божовић.

Она је истакла да и Европска унијавећ поставља питање финансирања животне средине. Такође је подсетила да се у последњем извештају Европске комисије, из новембра 2013.године, наводи да је један од највећих проблема везан за управљање опасним отпадом, где је дошло до застоја укидањем система еколошких такси и где је истакнута потреба за успстављањем јасног система финансирања заштите животне средине по принципу „загађиваћ плаћа“.

О томе ће се разговарати и на експланаторном и билатералном скринингу за Поглавље 27 о животној средину, које Србија очекују у септембру и новембру ове године.

„Ти скрининзи ће показати где се Србија налази и шта је урађено у односу на препоруке Европске комисије“, казала је она, додавши да се отварање преговора у тој области са ЕУ очекује 2016. године, док се потпуно прилагођавање са ЕУ законодавством и стандардима очекује 2018. године.

Како је подсетила, Србији је за прилагођавање стандарда и прописа ЕУ у области заштите животне средине, односно изградњу инфраструктуре потребно 10,2 милијарде евра, од чега за сектор вода 5,6 милијарди евра, управљање отпадом 2,8 милијарди евра и индустријска загађења 1,3 милијарде евра.

„У процесу приступања ЕУ, поглавље 27 је најобимније и најскупље и чини трећину законодавства које треба ускладити са Унијом“, рекла је она.

Божовић је проценила да су два највеђи проблем животне средине у Србији недостатак новца, али и недовољно подстакнуто јавно мњење за уочавање и решавање проблема из те области.

Према њеним речима, до сада је са ЕУ усаглашен највећи део прописа у области квалитета ваздуха, управљања отпадом, заштите воде, контроле индустријског загађења.

Истакла је да је по последњем извештају ЕК о напретку Србије у приступању ЕУ у области заштите зживотне средине уочено да постоји мали помак, али да је потребно уложити већи напор у области усклађивања и припреме европских правила у области климатских промена и јачања административних капацитета на локалном нивоу.

Извештај, како је додала, показује да је потребно направити већи напор и у међуинституционалној сарадњи, подизању свести о тој области и јачању сарадње са цивилним друштвом.

„Према том последњем извештају ЕК, као проблематичне области оцењене су управљање хемикалијама, заштита природе, контрола индустријског загађења, а као разлог је наведен недовољан административни капацитет у тим областима и на централном и на локалном нивоу, али се ради наотклањању свих наведених проблема. На јесен ће бити усвојен сет од шест закона из области заштите животне средине“, навела је она.

„У припреми су измене и допуне закони о заштити животне средине, закон о управљању отпадом, закон о заштити природе, закон о интегрисаном спречавању и контроли индустријског загађења, закон о хемикалијама, закон о биоцидима“, рекла је она и додала да се ради и на усклађивању са европским законодавством у области климатских промена.

Државни секретар мр Стана Божовић је рекла да министарство подржава иницијативу Одбора Скупштине Србије за заштиту животне средине, упућену Министарсву просвете, о увођењу предмета заштите животне средине у основним школама. У септембру ће се знати више детаља о томе да ли је могуће и када, да деца добију тај предмет.