„Министарство пољопривреде и заштите животне средине и GIZ већ неколико година веома успешно сарађују на реализацији пројеката од заједничког интереса, и досадашња финансијска и стручна подршка је за Србију од непроцењивог значаја. Посебно желим да истакнем значај пројекта који има за циљ успостављање одрживог тржишта енергије произведене из биомасе у Србији, са којим смо већ остварили значајну сарадњу и очекујемо да се ова сарадња настави и убудуће“, рекла је државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић, приликом обраћања на јавном слушању на тему „Могућности за ефикасније коришћење биомасе у енергетске сврхе у Републици Србији“.

Могућности за коришћење биомасе у енергетске сврхе значајна је са више аспеката. Неизвесност и несигурност у снабедевању енергијом, ефекти загађења животне средине, као и застрашујуће последице климатских промена са којима се суочавамо последњих година указују на то да морамо размишљати о алтернативним изворима енергије. У складу са тим сектори пољопривреде и животне средине представљају кључне сегменте у којима ће се осетити ефекти реструктуирања енергетског сектора и прелазак са необновљивих на обновљиве енергетске изворе. Са једне стране пољопривреда и шумарство треба да обезбеде биомасу као обновљив извор енергије, док ће у области животне средине бити видљиви позитивни ефекти примене овог инструмента.

Државни секретар Божовић се осврнула на прихваћене обавезе у процесу придруживања Европској Унији о обавезујућем уделу од 27% обновљивих извора енергије у финалној потрошњи енергије, коришћење биомасе представља највећи потенцијал у циљу достизања тог обавезујућег удела. Потенцијал од преко 3,3 милиона тона еквивалената нафте у шумској и пољопривредној биомаси, коришћење биоразградиве фракције из комуналног отпада, као и употреба отпада животињског порекла, представљају добру основу за остварење обавезујућег циља. Такође, поменутом циљу може допринети коришћење и преко 100 хиљада хектара маргиналног земљишта на коме би се производила биомаса за енергетске сврхе.

„Кључни ефекти у коришћењу биомасе који се могу очекивати су: супституција фосилних извора енергије, смањење емисије из сектора енергетике и саобраћаја у животну средину, ублажавање климатских промена, смањење загађења вода, ефикасно управљање отпадним токовима, одрживо управљање природним ресурсима, јачање пољопривредног и шумарског сектора, и рурални развој“, истакла је државни секретар.

Божовић је на крају закључила да примена биомасе као енергетског ресурса може имати позитивне ефекте само ако је заснована на концепту одрживости. То значи да је потребно спречити такмичење између производње хране и производње енергије из биомасе, рационално користити биомасу на основу индикатора одрживости и очувати квалитет земљишта као и органски садржај у производњи биомасе. Коришћење енергије из биомасе на принципима одрживости представља континуирани процес који захтева организован и систематски приступ свих актера на националном, регионалном и локалном нивоу.