„Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i GIZ već nekoliko godina veoma uspešno sarađuju na realizaciji projekata od zajedničkog interesa, i dosadašnja finansijska i stručna podrška je za Srbiju od neprocenjivog značaja. Posebno želim da istaknem značaj projekta koji ima za cilj uspostavljanje održivog tržišta energije proizvedene iz biomase u Srbiji, sa kojim smo već ostvarili značajnu saradnju i očekujemo da se ova saradnja nastavi i ubuduće“, rekla je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović, prilikom obraćanja na javnom slušanju na temu „Mogućnosti za efikasnije korišćenje biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji“.

Mogućnosti za korišćenje biomase u energetske svrhe značajna je sa više aspekata. Neizvesnost i nesigurnost u snabedevanju energijom, efekti zagađenja životne sredine, kao i zastrašujuće posledice klimatskih promena sa kojima se suočavamo poslednjih godina ukazuju na to da moramo razmišljati o alternativnim izvorima energije. U skladu sa tim sektori poljoprivrede i životne sredine predstavljaju ključne segmente u kojima će se osetiti efekti restruktuiranja energetskog sektora i prelazak sa neobnovljivih na obnovljive energetske izvore. Sa jedne strane poljoprivreda i šumarstvo treba da obezbede biomasu kao obnovljiv izvor energije, dok će u oblasti životne sredine biti vidljivi pozitivni efekti primene ovog instrumenta.

Državni sekretar Božović se osvrnula na prihvaćene obaveze u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji o obavezujućem udelu od 27% obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, korišćenje biomase predstavlja najveći potencijal u cilju dostizanja tog obavezujućeg udela. Potencijal od preko 3,3 miliona tona ekvivalenata nafte u šumskoj i poljoprivrednoj biomasi, korišćenje biorazgradive frakcije iz komunalnog otpada, kao i upotreba otpada životinjskog porekla, predstavljaju dobru osnovu za ostvarenje obavezujućeg cilja. Takođe, pomenutom cilju može doprineti korišćenje i preko 100 hiljada hektara marginalnog zemljišta na kome bi se proizvodila biomasa za energetske svrhe.

„Ključni efekti u korišćenju biomase koji se mogu očekivati su: supstitucija fosilnih izvora energije, smanjenje emisije iz sektora energetike i saobraćaja u životnu sredinu, ublažavanje klimatskih promena, smanjenje zagađenja voda, efikasno upravljanje otpadnim tokovima, održivo upravljanje prirodnim resursima, jačanje poljoprivrednog i šumarskog sektora, i ruralni razvoj“, istakla je državni sekretar.

Božović je na kraju zaključila da primena biomase kao energetskog resursa može imati pozitivne efekte samo ako je zasnovana na konceptu održivosti. To znači da je potrebno sprečiti takmičenje između proizvodnje hrane i proizvodnje energije iz biomase, racionalno koristiti biomasu na osnovu indikatora održivosti i očuvati kvalitet zemljišta kao i organski sadržaj u proizvodnji biomase. Korišćenje energije iz biomase na principima održivosti predstavlja kontinuirani proces koji zahteva organizovan i sistematski pristup svih aktera na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.