Министарство пошумљавањем Кошутњака обележило Дан заштите животне средине
Министарство пољопривреде и заштите животне средине обележило је данас 43. Међународни дан заштите животне средине и тим поводом запослени у Министарству засадили су 43 стабла, у шуми Кошутњак, као допринос развоју еколошке свести и нашег утицаја на животну средину.
„Ове године смо се определили да Светски дан животне средине обележимо акцијом пошумљавања“, рекла је министар Снежана Богосављевић Бошковић и подсетила на чињеницу „да је данас један од глобалних еколошких проблема и дефорестизација, односно губитак шума“.
„Алармантни су подаци који говоре да се годишње на Планети сече око 100.000 квадратних километара шума. Ради илустрације, то је површина која одговара територији Србије и Црне Горе. То је полигон од Суботице и Палића на северу до Улциња на југу, од Бајине Баште на западу до Књажевца и Неготина на истоку“, прецизирала је министар.
„Данас смо на Кошутњаку у функцији обнове наших шума, али и једнако тако наше Министарство је било и биће посвећено очувању и унапређивању квалитета свих медија животне средине. Очувана животна средина не представља трошак, већ даје економске користи кроз побољшање здравља људи, нижу стопу смртности, дужи и квалитетнији живот, смањује штете које се наносе пољопривреди и имовини услед загађења, обезбеђује здравије и функционалније екосистеме и очувану природу, као и богат биодиверзитет Србије“, рекла је министар Богосављевић Бошковић.
Тема овогодишњег Међународног дана заштите животне средине је „Седам милијарди снова, једна планета, конзумирај пажљиво“.
Светски дан животне средине 5. јун проглашен је на Првој конференцији Уједињених нација о животној средини, која је одржана у Стокхолму 1972 године. На овој Конференцији усвојен је извештај „Земља планета наша једина“ у којем је на јединствени начин објашњено функционисање биосфере и свих фактора који је чине, и упозорено да је Земља заиста једина и заједничка планета коју треба сачувати. Сматра се да је ова Конференција означила прекретницу у односу човечанства према животној средини. Тада по први пут на глобалном нивоу стиже научно утемељено упозорење да природа не поседује неизмерна и неисцрпна богатства. Укључен је аларм упозорења да се природни ресурси не могу даље експлоатисати неконтролисано и прекомерно, без последица за свеукупно човечанство.