Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obeležilo je danas 43. Međunarodni dan zaštite životne sredine i tim povodom zaposleni u Ministarstvu zasadili su 43 stabla, u šumi Košutnjak, kao doprinos razvoju ekološke svesti i našeg uticaja na životnu sredinu.

„Ove godine smo se opredelili da Svetski dan životne sredine obeležimo akcijom pošumljavanja“, rekla je ministar Snežana Bogosavljević Bošković i podsetila na činjenicu „da je danas jedan od globalnih ekoloških problema i deforestizacija, odnosno gubitak šuma“.

„Alarmantni su podaci koji govore da se godišnje na Planeti seče oko 100.000 kvadratnih kilometara šuma. Radi ilustracije, to je površina koja odgovara teritoriji Srbije i Crne Gore. To je poligon od Subotice i Palića na severu do Ulcinja na jugu, od Bajine Bašte na zapadu do Knjaževca i Negotina na istoku“, precizirala je ministar.

„Danas smo na Košutnjaku u funkciji obnove naših šuma, ali i jednako tako naše Ministarstvo je bilo i biće posvećeno očuvanju i unapređivanju kvaliteta svih medija životne sredine. Očuvana životna sredina ne predstavlja trošak, već daje ekonomske koristi kroz poboljšanje zdravlja ljudi, nižu stopu smrtnosti, duži i kvalitetniji život, smanjuje štete koje se nanose poljoprivredi i imovini usled zagađenja, obezbeđuje zdravije i funkcionalnije ekosisteme i očuvanu prirodu, kao i bogat biodiverzitet Srbije“, rekla je ministar Bogosavljević Bošković.

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana zaštite životne sredine je „Sedam milijardi snova, jedna planeta, konzumiraj pažljivo“.

Svetski dan životne sredine 5. jun proglašen je na Prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, koja je održana u Stokholmu 1972 godine. Na ovoj Konferenciji usvojen je izveštaj „Zemlja planeta naša jedina“ u kojem je na jedinstveni način objašnjeno funkcionisanje biosfere i svih faktora koji je čine, i upozoreno da je Zemlja zaista jedina i zajednička planeta koju treba sačuvati. Smatra se da je ova Konferencija označila prekretnicu u odnosu čovečanstva prema životnoj sredini. Tada po prvi put na globalnom nivou stiže naučno utemeljeno upozorenje da priroda ne poseduje neizmerna i neiscrpna bogatstva. Uključen je alarm upozorenja da se prirodni resursi ne mogu dalje eksploatisati nekontrolisano i prekomerno, bez posledica za sveukupno čovečanstvo.