Обраћајући се присутнима, Јасмина Јовић је истакла да досадашњи однос човека према природи и савременом економском развоју више није прихватљив у погледу заштите животне средине, заштите природе  и опстанка човечанства.

• Актуелна економска криза праћена климатским променама, енергетском кризом, губитком биодиверзитета, несташицом питке воде и хране, представља јединствену прилику за корените друштвене и економске промене у правцу спровођења принципа  „зелене економије“ који захтевају широку употребу обновљивих извора и  отварање нових „зелених“ послова директно повезаних са заштитом животне средине у Карпатском региону – рекла је Јасмина Јовић подсећајући да је наредни састанак Комитета за имплементацију Карпатске конвенције заказан за јесен 2023. године у Републици Србији.

Конференцији у Пољској  присуствовала је и Александра Дошлић из Сектора за заштиту природе Министарства заштите животне средине а учесници су усвојили Министарску декларацију о биодиверзитету / Карпатска обавеза новог оквира за биодиверзитет после 2020. године као и Министарску декларацију Карпатске конвенције о утицају рата на животну средину у Украјини којом је потврђена блиска сарадња са овом земљом на даљој имплементацији Карпатске конвенције. Указујући на Карпатску конвенцију као важан међувладин механизам, учесници су изразили вољу да се Украјини помогне решавању еколошких последица директних и индиректних утицаја рата на Карпате, посебно на природно окружење и заштиту природе.

Подсетимо, на Министарској конференцији „Животна средина за Европу” 22. маја 2003. године у Кијеву, Оквирну конвенцију о заштити и одрживом развоју Карпата потписало је седам земаља Карпатског региона: Украјина, Пољска, Румунија, Словачка, Мађарска, Чешка и Србија. Циљ Конвенције је свеобухватне политике заштите и одрживог развоја Карпата ради побољшања квалитета живота, јачања локалне привреде, очувања природне и културне баштине, али и мера предострожности загађивања животне средине, учешћа јавности и ангажовања свих заинтересованих субјеката на националном и локалном нивоу у планирању и управљању земљишним и водним ресурсима. Чланство Србије, чија се територија делимично налази у Карпатском подручју, (Национални парк „Ђердапˮ) је веома важно имајући у виду да су уговорно-институционални аранжмани субрегионалног типа омогућавајући развој сарадње не само у ужем домену заштите животне средине већ и шире, односно у свим областима привредног развоја.