Obraćajući se prisutnima, Jasmina Jović je istakla da dosadašnji odnos čoveka prema prirodi i savremenom ekonomskom razvoju više nije prihvatljiv u pogledu zaštite životne sredine, zaštite prirode  i opstanka čovečanstva.

• Aktuelna ekonomska kriza praćena klimatskim promenama, energetskom krizom, gubitkom biodiverziteta, nestašicom pitke vode i hrane, predstavlja jedinstvenu priliku za korenite društvene i ekonomske promene u pravcu sprovođenja principa  „zelene ekonomije“ koji zahtevaju široku upotrebu obnovljivih izvora i  otvaranje novih „zelenih“ poslova direktno povezanih sa zaštitom životne sredine u Karpatskom regionu – rekla je Jasmina Jović podsećajući da je naredni sastanak Komiteta za implementaciju Karpatske konvencije zakazan za jesen 2023. godine u Republici Srbiji.

Konferenciji u Poljskoj  prisustvovala je i Aleksandra Došlić iz Sektora za zaštitu prirode Ministarstva zaštite životne sredine a učesnici su usvojili Ministarsku deklaraciju o biodiverzitetu / Karpatska obaveza novog okvira za biodiverzitet posle 2020. godine kao i Ministarsku deklaraciju Karpatske konvencije o uticaju rata na životnu sredinu u Ukrajini kojom je potvrđena bliska saradnja sa ovom zemljom na daljoj implementaciji Karpatske konvencije. Ukazujući na Karpatsku konvenciju kao važan međuvladin mehanizam, učesnici su izrazili volju da se Ukrajini pomogne rešavanju ekoloških posledica direktnih i indirektnih uticaja rata na Karpate, posebno na prirodno okruženje i zaštitu prirode.

Podsetimo, na Ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu” 22. maja 2003. godine u Kijevu, Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata potpisalo je sedam zemalja Karpatskog regiona: Ukrajina, Poljska, Rumunija, Slovačka, Mađarska, Češka i Srbija. Cilj Konvencije je sveobuhvatne politike zaštite i održivog razvoja Karpata radi poboljšanja kvaliteta života, jačanja lokalne privrede, očuvanja prirodne i kulturne baštine, ali i mera predostrožnosti zagađivanja životne sredine, učešća javnosti i angažovanja svih zainteresovanih subjekata na nacionalnom i lokalnom nivou u planiranju i upravljanju zemljišnim i vodnim resursima. Članstvo Srbije, čija se teritorija delimično nalazi u Karpatskom području, (Nacionalni park „Đerdapˮ) je veoma važno imajući u vidu da su ugovorno-institucionalni aranžmani subregionalnog tipa omogućavajući razvoj saradnje ne samo u užem domenu zaštite životne sredine već i šire, odnosno u svim oblastima privrednog razvoja.