Mинистар заштите животне средине Горан Триван говорио је данас о актуелним питањима заштите животне средине на V седници у оквиру Регионалног семинара о циљевима одрживог развоја за парламенте Централне и Источне Европе и Централне Азије, посвећеној утицају климатских промена на пораст сиромаштва и јавно здравље становништва.

Обраћајући се присутнима, министар је истакао везу између екологије и здравља људи, указујући на утицај климатских промена на целокупно стање живог света на Планети  и неопходност заједничке борбе да се ове глобалне промене смање, а ублаже последице које могу бити, уколико се тренд настави, драматичне. „Подаци стручњака који указују да Србија припада региону који је један од најпогођенијих климатским променама у свету, основ су предвиђања да драматичне последице по наш живот могу тек следити. Уколико се тренд настави, предвиђа се да ће у Србији до краја века просечна средња годишња температура ваздуха порасти чак за 4 степена, што ће драстично утицати на наш живот, али и на биодиверзитет наше земље. У једном од топлих таласа у Београду, јула 2007. године смртност је била повећана за 76%, а морамо имати на уму да сваке године нестаје на хиљаде биљних и животињских врста.“, рекао је министар.

Климатске промене делују непосредно на здравље људи, али и посредно, кроз последице као што су смањење доступности пијаће воде и природних ресурса, смањење производње хране, миграције становништва. „Уколико се тренд настави, предвиђа се да ће се Европа у наредних 50 година суочити са приливом стотину до две стотине милиона „климатских“ миграната који ће напустити југ бежећи, пре свега, од економских последица климатских промена“, истакао је Триван.

„Само у периоду од 2000. до 2015. године Србија је изгубила пет милијарди евра на санирању последица екстремних климатских услова. За Србију је то превише, и зато морамо да радимо на превентиви, на спречавању и ублажавању последица климатских промена. Европска унија процењује да се у превенцији на уложен један евро врати шест евра, и све је то мотив да одмах и сада предузимамо мере у борби против климатских промена. То је у првом реду пошумљавање, најбољи и најјефтинији начин за адаптацију на промене климе и смањење ефеката стаклене баште. Без пошумљавања нема живота на Планети“, истакао је министар Триван, и додао да ће ова борба добити свој оквир усвајањем Закона о климатским променама до краја године, те његовом уградњом у све друге секторске политике.

На седници су, поред министра Тривана, говорили Борис Ерг, IUCN ECARO, др Владимир Кендеровски, Европски центар за животну средину и здравље СЗО, Резо Геташвили, Кавкаска НВО мрежа за заштиту животне средине.

На Регионалном семинару учествовали су посланици парламената из 11 земаља, ради дискусије о начинима на које парламенти могу да умање утицај климатских промена на пораст сиромаштва и на јавно здравље становништва, путем остваривања циљева одрживог развоја.