Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan govorio je danas o aktuelnim pitanjima zaštite životne sredine na V sednici u okviru Regionalnog seminara o ciljevima održivog razvoja za parlamente Centralne i Istočne Evrope i Centralne Azije, posvećenoj uticaju klimatskih promena na porast siromaštva i javno zdravlje stanovništva.

Obraćajući se prisutnima, ministar je istakao vezu između ekologije i zdravlja ljudi, ukazujući na uticaj klimatskih promena na celokupno stanje živog sveta na Planeti  i neophodnost zajedničke borbe da se ove globalne promene smanje, a ublaže posledice koje mogu biti, ukoliko se trend nastavi, dramatične. „Podaci stručnjaka koji ukazuju da Srbija pripada regionu koji je jedan od najpogođenijih klimatskim promenama u svetu, osnov su predviđanja da dramatične posledice po naš život mogu tek slediti. Ukoliko se trend nastavi, predviđa se da će u Srbiji do kraja veka prosečna srednja godišnja temperatura vazduha porasti čak za 4 stepena, što će drastično uticati na naš život, ali i na biodiverzitet naše zemlje. U jednom od toplih talasa u Beogradu, jula 2007. godine smrtnost je bila povećana za 76%, a moramo imati na umu da svake godine nestaje na hiljade biljnih i životinjskih vrsta.“, rekao je ministar.

Klimatske promene deluju neposredno na zdravlje ljudi, ali i posredno, kroz posledice kao što su smanjenje dostupnosti pijaće vode i prirodnih resursa, smanjenje proizvodnje hrane, migracije stanovništva. „Ukoliko se trend nastavi, predviđa se da će se Evropa u narednih 50 godina suočiti sa prilivom stotinu do dve stotine miliona „klimatskih“ migranata koji će napustiti jug bežeći, pre svega, od ekonomskih posledica klimatskih promena“, istakao je Trivan.

„Samo u periodu od 2000. do 2015. godine Srbija je izgubila pet milijardi evra na saniranju posledica ekstremnih klimatskih uslova. Za Srbiju je to previše, i zato moramo da radimo na preventivi, na sprečavanju i ublažavanju posledica klimatskih promena. Evropska unija procenjuje da se u prevenciji na uložen jedan evro vrati šest evra, i sve je to motiv da odmah i sada preduzimamo mere u borbi protiv klimatskih promena. To je u prvom redu pošumljavanje, najbolji i najjeftiniji način za adaptaciju na promene klime i smanjenje efekata staklene bašte. Bez pošumljavanja nema života na Planeti“, istakao je ministar Trivan, i dodao da će ova borba dobiti svoj okvir usvajanjem Zakona o klimatskim promenama do kraja godine, te njegovom ugradnjom u sve druge sektorske politike.

Na sednici su, pored ministra Trivana, govorili Boris Erg, IUCN ECARO, dr Vladimir Kenderovski, Evropski centar za životnu sredinu i zdravlje SZO, Rezo Getašvili, Kavkaska NVO mreža za zaštitu životne sredine.

Na Regionalnom seminaru učestvovali su poslanici parlamenata iz 11 zemalja, radi diskusije o načinima na koje parlamenti mogu da umanje uticaj klimatskih promena na porast siromaštva i na javno zdravlje stanovništva, putem ostvarivanja ciljeva održivog razvoja.