Министар заштите животне средине Горан Триван обратио се данас учесницима  другог дана 18. Економског самита Србије који се одржава на тему „Изазов инклузивног раста“ у Београду. На самиту, међу најзначајнијим актуелним економским и политичким темама, уврштена је и тема заштите животне средине и борбе против климатских промена, у контексту привредног раста Србије и њеног придруживања Европској унији.

Министар Триван је, говорећи о најзначајнијим актуелним питањима заштите животне средине, указао да је обезбеђење друштвеног континуитета проблем с којим се Србија деценијама суочава, и да нема бољитка уколико се не схвати да је питање континуитета кључно питање сваког друштва. Министар је нагласио да је вишедеценијски проблем загађења воде, ваздуха, земљишта, питање личне и друштвене одговорности, а свест о последицама један од првих корака у решавању проблема. „Освешћивање је кључ напретка друштва у целини. Хајде да се погледамо у огледало, да спознамо реално стање животне средине, шта је друштво по том питању до сада урадило, и куда ћемо даље“, рекао је. Вишедеценијско загађење присутно у свим аспектима животне средине налаже да ангажујемо наше потенцијале – образован научни и стручни кадар и иновативност, а оно што недостаје, потражимо као помоћ од оних који су овим путем већ прошли, објаснио је. „То што у области животне средине за развијеним европским земљама каснимо око 25 година, можемо претворити у своју предност, и прескочити лошија технолошка решења и грешке које су други правили. Србија неће постати депонија прљаве технологије. То се неће десити.“, истакао је Триван.

Снимање стања и отварање кључних еколошких питања које је Министарство урадило од свог оснивања показало је да су у свим аспектима животне средине потребна значајна улагања. „У Србији се прерађује мање од десет посто отпадних вода, што је катастрофално мало. Потребно је изградити 359 система за прерађивање отпадних вода, а да би се они изградили, потребна је израда пројектно-техничке документације. За област вода, Србији ће бити потребно да уложи око пет милијарди евра“ истакао је Триван и додао да средства за ову и друге области заштите животне средине могу да се обезбеде делом из претприступне помоћи Европске уније, делом из кредитних линија, учешћем локалних самоуправа, као и јавно-приватним партнерством. „Област заштите животне средине огроман је простор за инвестирање, и у том сектору се крије озбиљна развојна шанса“, нагласио је. Привреда је највећи загађивач животне средине, али уједно највише и улаже средстава, што је чини значајним партнером у овој области. „Придруживање Европској унији посебно ће се одразити управо на привреду, пре свега због обавезе испуњавања еколошких европских и светских стандарда у пословању. Уколико то не будемо урадили, остаћемо аутистични, и оријентисани на наше тржиште које је превише мало, што ће бити лоше за привреду“ нагласио је Триван. Заштита животне средине није само трошак, уједно представља улагање у бољу производњу, која доноси још више добити. Поштовање животне средине није само развојна шанса, она је израз љубави према сопственој земљи и услов напретка, закључио је Триван.