„Данашња конференција под називом ''Животна средина: Изазов и прилика за развој Србије'' има за циљ да представи досадашње резултате рада сектора заштите животне средине у оквиру Министарства, представи обавезе и могућности целокупног српског друштва у овој области, нарочито у процесу придруживања Републике Србије ЕУ, и помогне даље активно учешће свих заинтересованих страна у процесу достизања планираних стандарда и циљева заштите животне средине,“ рекла је државни секретар Стана Божовић, обраћајући се на Конференцији, коју организује Министарство пољопривреде и заштите животне средине у сарадњи са Регионалним центаром за животну средину централне и источне Европе (REC).

Државни секретар је истакла да у Србији постоји тек неколико регионалних система за управљање отпадом, а то су депоније у Ужицу, Јагодини, Лесковцу, Пироту, Кикинди и Суботици. У свим осталим градовима и општинама имамо несанитарно управљање отпадом, односно сметлишта која угрожавају животну средину и животе наших суграђана и тај проблем ће се морати решавати у наредном периоду.

„Управљање водама и отпадним водама представља нарочито осетљиво питање по достизање планираних циљева у животној средини. У Србији се тренутно третира тек 5% отпадних вода. Циљ који је пред нама предвиђа да се 100% отпадних вода мора третирати пре него што се врати у водотокове. Сектору управљања отпадним водама, било да су оне комуналне или индустријске, је неопходан јасан стратешки оквир, припрема, планирање и имплементација пројеката који су захтевни са техничке и финансијске стране“, изјавила је државни секретар Божовић.

Управљање индустријским отпадом на начин да се третира и депонује у Србији донеће Србији уштеду од 120 000 000 евра годишње. Решавање питања историјског индустријског отпада предузећа у реструктурирању је обавеза коју је Србија преузела, пре него што та предузећа постану предмет продаје приватним инвеститорима. То значи да ћемо заједно морати да решимо питање историјског загађења пре него што инвеститори буду у могућности да поново отворе врата наших компанија и крену у запошљавање наших суграђана. Пример за одговоран однос државе према овом питању је уклањање 750 тона опасног отпада у Баричу код Обреновца, како би кинески инвеститор могао да инвестира и отвори нову фабрику. Планирани број новозапослених радника је 2500.

Божовић се осврнула на наводe да успостављање стандарда у области животне средине у Србији ће износити 10 милијарди евра и нагласила да су до овог податка су дошли експерти који су радили на првој стратегији апроксимације за животну средину 2004. године. Од тих 10 милијарди, између 4 и 5 милијарди ће бити утрошено на велике инфраструктурне пројекте у области управљања отпадом и отпадним водама. То значи да Влада Републике Србије мора да инвестира у просеку 250 милиона еура годишње у пројекте заштите животне средине.

Као битне податке за заштиту животне средине Божовић је исткала три основне чињенице: да трошкови управљања отпадним водама су око седам пута већи од управљања отпадом, односно да уколико је вредност инвестиција у ове две области 4 милијарде еура, за управљање отпадом ће бити потребно 500 000 000 еура, а за управљање отпадним водама 3 500 000 000 еура, да ће Република Србија моћи да рачуна на највише 30% донаторских средстава из структурних фондова Европске Уније, односно између 1 200 000 000 и 1 500 000 000 евра за финансирање наведених пројеката. Претприступна помоћ за период 2014 - 2020 из фондова европске уније за сектор животне средине изности око 170 милиона евра, као и да ће Република Србија ће бити у обавези да остатак средстава, у предвиђеном периоду, инвестира из осталих финансијских извора, и то: јавних средстава, у првом реду еколошких такси и накнада за заштиту животне средине, дугорочних кредита и посредством јавно - приватних партнерстава.

На крају државни секретар Божовић је закључила да је неопходно формирање Зеленог фонда, чије ће тежиште бити на значајним инфраструктурним пројектима, који ће донети раст и развој наше привреде и нова радна места.

Циљ Конференције је био да представи обавезе и одговорности свих заинтересованих страна: локалних самоуправа, регионалних институција, затим институција националног нивоа и међународних субјеката. Основна циљна група су представници градова и општина, обзиром да су они ти који ће примењивати већину стандарда заштите животне средине и који ће бити активно укључени у процес израде и примене планираних пројеката.

На Конференцији су говорили искусни стручњаци из области заштите животне средине и представници европских удружења, научних институција, успешних међународних и инвестиционих компанија.