„Današnja konferencija pod nazivom ''Životna sredina: Izazov i prilika za razvoj Srbije'' ima za cilj da predstavi dosadašnje rezultate rada sektora zaštite životne sredine u okviru Ministarstva, predstavi obaveze i mogućnosti celokupnog srpskog društva u ovoj oblasti, naročito u procesu pridruživanja Republike Srbije EU, i pomogne dalje aktivno učešće svih zainteresovanih strana u procesu dostizanja planiranih standarda i ciljeva zaštite životne sredine,“ rekla je državni sekretar Stana Božović, obraćajući se na Konferenciji, koju organizuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u saradnji sa Regionalnim centarom za životnu sredinu centralne i istočne Evrope (REC).

Državni sekretar je istakla da u Srbiji postoji tek nekoliko regionalnih sistema za upravljanje otpadom, a to su deponije u Užicu, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Kikindi i Subotici. U svim ostalim gradovima i opštinama imamo nesanitarno upravljanje otpadom, odnosno smetlišta koja ugrožavaju životnu sredinu i živote naših sugrađana i taj problem će se morati rešavati u narednom periodu.

„Upravljanje vodama i otpadnim vodama predstavlja naročito osetljivo pitanje po dostizanje planiranih ciljeva u životnoj sredini. U Srbiji se trenutno tretira tek 5% otpadnih voda. Cilj koji je pred nama predviđa da se 100% otpadnih voda mora tretirati pre nego što se vrati u vodotokove. Sektoru upravljanja otpadnim vodama, bilo da su one komunalne ili industrijske, je neophodan jasan strateški okvir, priprema, planiranje i implementacija projekata koji su zahtevni sa tehničke i finansijske strane“, izjavila je državni sekretar Božović.

Upravljanje industrijskim otpadom na način da se tretira i deponuje u Srbiji doneće Srbiji uštedu od 120 000 000 evra godišnje. Rešavanje pitanja istorijskog industrijskog otpada preduzeća u restrukturiranju je obaveza koju je Srbija preuzela, pre nego što ta preduzeća postanu predmet prodaje privatnim investitorima. To znači da ćemo zajedno morati da rešimo pitanje istorijskog zagađenja pre nego što investitori budu u mogućnosti da ponovo otvore vrata naših kompanija i krenu u zapošljavanje naših sugrađana. Primer za odgovoran odnos države prema ovom pitanju je uklanjanje 750 tona opasnog otpada u Bariču kod Obrenovca, kako bi kineski investitor mogao da investira i otvori novu fabriku. Planirani broj novozaposlenih radnika je 2500.

Božović se osvrnula na navode da uspostavljanje standarda u oblasti životne sredine u Srbiji će iznositi 10 milijardi evra i naglasila da su do ovog podatka su došli eksperti koji su radili na prvoj strategiji aproksimacije za životnu sredinu 2004. godine. Od tih 10 milijardi, između 4 i 5 milijardi će biti utrošeno na velike infrastrukturne projekte u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. To znači da Vlada Republike Srbije mora da investira u proseku 250 miliona eura godišnje u projekte zaštite životne sredine.

Kao bitne podatke za zaštitu životne sredine Božović je istkala tri osnovne činjenice: da troškovi upravljanja otpadnim vodama su oko sedam puta veći od upravljanja otpadom, odnosno da ukoliko je vrednost investicija u ove dve oblasti 4 milijarde eura, za upravljanje otpadom će biti potrebno 500 000 000 eura, a za upravljanje otpadnim vodama 3 500 000 000 eura, da će Republika Srbija moći da računa na najviše 30% donatorskih sredstava iz strukturnih fondova Evropske Unije, odnosno između 1 200 000 000 i 1 500 000 000 evra za finansiranje navedenih projekata. Pretpristupna pomoć za period 2014 - 2020 iz fondova evropske unije za sektor životne sredine iznosti oko 170 miliona evra, kao i da će Republika Srbija će biti u obavezi da ostatak sredstava, u predviđenom periodu, investira iz ostalih finansijskih izvora, i to: javnih sredstava, u prvom redu ekoloških taksi i naknada za zaštitu životne sredine, dugoročnih kredita i posredstvom javno - privatnih partnerstava.

Na kraju državni sekretar Božović je zaključila da je neophodno formiranje Zelenog fonda, čije će težište biti na značajnim infrastrukturnim projektima, koji će doneti rast i razvoj naše privrede i nova radna mesta.

Cilj Konferencije je bio da predstavi obaveze i odgovornosti svih zainteresovanih strana: lokalnih samouprava, regionalnih institucija, zatim institucija nacionalnog nivoa i međunarodnih subjekata. Osnovna ciljna grupa su predstavnici gradova i opština, obzirom da su oni ti koji će primenjivati većinu standarda zaštite životne sredine i koji će biti aktivno uključeni u proces izrade i primene planiranih projekata.

Na Konferenciji su govorili iskusni stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine i predstavnici evropskih udruženja, naučnih institucija, uspešnih međunarodnih i investicionih kompanija.