Јавне консултације за припрему Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини одржане су током маја у Нишу и Крагујевцу у организацији Министарства пољопривреде и заштите животне средине и сарадњи са ПЛАЦ пројектом (Policy and Legal Advice Centre), Архус центром Крагујевац и Архус центром јужне и источне Србије.

Учесницима одржаних јавних консултација, о основним захтевима и садржини Директиве о одговорности за штету према животној средини 2004/35/ЕЦ, говорила је председница радне групе за припрему Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини Тина Јањатовић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

У оквиру јавних консултација у Нишу, Сретен Ђорђевић, стручњак на ПЛАЦ пројекту транспозиције Директиве о одговорности за штету према животној средини 2004/35/ЕЦ изложио је проблеме и изазове спровођења директиве у пракси.

Током јавних консултација одржаних у Крагујевцу, стручњаци на ПЛАЦ пројекту транспозиције Директиве о одговорности за штету према животној средини 2004/35/ЕЦ учесницима су представили анализу упоредног законодавства (Др Мирјана Дреновак Ивановић) и преглед стања националног законодавства (Др Драгољуб Тодић).

Андреј Пак из Сектора за надзор над обављањем делатности осигурања Народне банке Србије и члан радне групе за припрему Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини је изложио одредбе Нацрта закона које регулишу финансијску гаранцију и истакао дап равна и физичка лица која се баве делатностима из Прилога I нацрта Закона морају да имају финансијску гаранцију којом ће бити обезбеђено покриће ризика одговорности за штете услед повреде животне средине у вези са делатношћу којом се баве или имају намеру да се баве. Осим оператера који имају обавезу обезбеђења финансијске гаранције, субјекти на које се она односи могу да буду и подизвођачи или лица која сарађују са оператером на реализацији заједничког пројекта за који постоји одговарајућа дозвола, као и власник објеката у којима се посао одвија. Остали оператери, нису у обавези да имају финансијску гаранцију.”

Након изложених презентација се развила сложена дискусија око одређивања надлежног органа за спровођење одредаба ове директиве, могућности спровођења будућег Закона о одговорности за штету према животној средини, као и захтеви да казне за кршење одредаба закона буду што је могуће оштрије. Такође је истакнуто да jе потребно унапредити капацитете на локалном нивоу за спровођење еколошких прописа.