Javne konsultacije za pripremu Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini održane su tokom maja u Nišu i Kragujevcu u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i saradnji sa PLAC projektom (Policy and Legal Advice Centre), Arhus centrom Kragujevac i Arhus centrom južne i istočne Srbije.

Učesnicima održanih javnih konsultacija, o osnovnim zahtevima i sadržini Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini 2004/35/EC, govorila je predsednica radne grupe za pripremu Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini Tina Janjatović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U okviru javnih konsultacija u Nišu, Sreten Đorđević, stručnjak na PLAC projektu transpozicije Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini 2004/35/EC izložio je probleme i izazove sprovođenja direktive u praksi.

Tokom javnih konsultacija održanih u Kragujevcu, stručnjaci na PLAC projektu transpozicije Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini 2004/35/EC učesnicima su predstavili analizu uporednog zakonodavstva (Dr Mirjana Drenovak Ivanović) i pregled stanja nacionalnog zakonodavstva (Dr Dragoljub Todić).

Andrej Pak iz Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije i član radne grupe za pripremu Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini je izložio odredbe Nacrta zakona koje regulišu finansijsku garanciju i istakao dap ravna i fizička lica koja se bave delatnostima iz Priloga I nacrta Zakona moraju da imaju finansijsku garanciju kojom će biti obezbeđeno pokriće rizika odgovornosti za štete usled povrede životne sredine u vezi sa delatnošću kojom se bave ili imaju nameru da se bave. Osim operatera koji imaju obavezu obezbeđenja finansijske garancije, subjekti na koje se ona odnosi mogu da budu i podizvođači ili lica koja sarađuju sa operaterom na realizaciji zajedničkog projekta za koji postoji odgovarajuća dozvola, kao i vlasnik objekata u kojima se posao odvija. Ostali operateri, nisu u obavezi da imaju finansijsku garanciju.”

Nakon izloženih prezentacija se razvila složena diskusija oko određivanja nadležnog organa za sprovođenje odredaba ove direktive, mogućnosti sprovođenja budućeg Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, kao i zahtevi da kazne za kršenje odredaba zakona budu što je moguće oštrije. Takođe je istaknuto da je potrebno unaprediti kapacitete na lokalnom nivou za sprovođenje ekoloških propisa.