„На билатералном скринингу за Преговарачко поглавље 27 – животна средина и климатске промене у новембру 2014, на коме је представљено тренутно стање у погледу транспозиције, односно имплементације прописа Европске уније у Републици Србији, као и планови у погледу достизања потпуне усклађености са европским прописима у области животне средине, као једна од планираних активности наведена транспозиција Директиве о одговорности за штету према животној средини у законодавни систем Републике Србије у виду посебног закона. У том циљу је Министарство пољопривреде и заштите животне средине отпочело израду нацрта Закона о одговорности за штету према животној средини уз подршку ПЛАЦ пројекта транспозиције Директиве о одговорности за штету према животној средини (2004/35ЕЦ), који је финансиран од стране Европске Уније. У складу са Архуском конвенцијом коју је Република Србија ратификовала још 2009. године а чији су основни принципи доступност информација и учешће јавности у доношењу одлука у питањима животне средине у раној фази, када су све опције још отворене, Министарство је приступило припреми нацрта Закона о одговорности за штету према животној средини уз максимално поштовање ових принципа и донело одлуку да, док је Закон у фази нацрта, укључи све заинтересоване стране и најширу јавност у његову израду“, рекла је Тина Јањатовић приликом отварања јавних консултација за припрему Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини, који је организовало Министарство пољопривреде и заштите животне средине, у сарадњи са ПЛАЦ пројектом (Policy and Legal Advice Centre) и Архус центром Нови Сад.

Председница удружења Архус центар Нови Сад Радослава Ступар је истакла је да из разлога што први стуб Архуске конвенције указује на значај информисања грађана, и то благовременог и правовременог информисања, веома је важно да грађани буду укључени у ’’раној фази’’ доношења закона и подзаконских аката.

„Циљ политике ЕУ у области животне средине да промовише одрживи развој и заштиту животне средине за садашње и будуће генерације. Ова политика заснива се на превентивним активностима, принципу да „загађивач плаћа“, борби против еколошке штете на извору, заједничкој одговорности и интегрисању еколошке заштите у друге политике ЕУ“, рекла је Јасна Марин, експерт на ПЛАЦ пројекту.

„Загађивач који проузрокује штету по животну средину или ствара непосредну опасност такве штете треба, према одредбама ове директиве, да покрије трошкове неопходних мера спречавања или мера ремедијације штете. Поменута директива донета 2004. године и неопходно је да се те одредбе транспонују у наш правни систем у виду посебног закона који тренутно не постоји.”, истакла је Јањатовић.

Израда нацрта поменутог закона се спроводи уз подршку ПЛАЦ пројекта који финансира ЕУ. На изради текста учествује 40-ак стручњака, представника Министарства, надлежних институција и невладиних организација, а биће одржане укупно четири јавне консултације у неколико градова широм Републике Србије. Она је подсетила да је

Др Драгољуб Тодић, експерт на ПЛАЦ пројекту транспозиције Директиве о одговорности за штету према животној средини 2004/35/ЕЦ је изложио преглед стања националног законодавства и истакао да оно у изузетно малом проценту регулише материју директиве. Тодић је нагласио значај правилног и уједначеног дефинисања појмова који се наводе у директиви и уједначавања дефиниција у осталим законима.

Адвокат Сретен Ђорђевић, експерт на ПЛАЦ пројекту транспозиције Директиве о одговорности за штету према животној средини 2004/35/ЕЦ је презентовао проблеме и изазове спровођења Закона у пракси и нагласио да је од изузетне важности да се нормира ко ће бити надлежни орган за примену одредаба директиве, као и потребу увођења обавезног осигурања за случај штете према животној средини.

 Учесници су истакли да је при дефинисању надлежног органа за спровођење одредаба овог Закона потребно имати у виду капацитет малих јединица локалне самоуправе поготово што у некима постоји само један извршилац који спроводи прописе у области животне средине. Такође је истакнуто потребно да се запошљавају кадрови који имају потребну стручну спрему за спровођење еколошких прописа и да закон треба да дефинише стручну спрему за спровођење његових одредаба. Наведено је да је законом потребно успоставити ефикасан систем накнаде еколошке штете и систем осигурања за случај штете. Као главну препреку за спровођење закона из области животне средине је наведено да поверене надлежности органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе није пратио није пратио пренос финансијских средстава за обављање поверених послова. Дискутовано је да је потребно навести тачне дефиниције „значајне штете” и других појмова у Нацрту закона да би се спречиле злоупотребе и да је потребно да се оформи национална лабораторија за поређење резултата акредитованих лабораторија. Нацрт Закона о одговорности за штету према животној средини ће бити постављен на сајт Министарства пољопривреде и заштите животне средине и постојаће могућност за достављање примедби и коментара у року од тридесет дана.