„Na bilateralnom skriningu za Pregovaračko poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene u novembru 2014, na kome je predstavljeno trenutno stanje u pogledu transpozicije, odnosno implementacije propisa Evropske unije u Republici Srbiji, kao i planovi u pogledu dostizanja potpune usklađenosti sa evropskim propisima u oblasti životne sredine, kao jedna od planiranih aktivnosti navedena transpozicija Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini u zakonodavni sistem Republike Srbije u vidu posebnog zakona. U tom cilju je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine otpočelo izradu nacrta Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini uz podršku PLAC projekta transpozicije Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini (2004/35EC), koji je finansiran od strane Evropske Unije. U skladu sa Arhuskom konvencijom koju je Republika Srbija ratifikovala još 2009. godine a čiji su osnovni principi dostupnost informacija i učešće javnosti u donošenju odluka u pitanjima životne sredine u ranoj fazi, kada su sve opcije još otvorene, Ministarstvo je pristupilo pripremi nacrta Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini uz maksimalno poštovanje ovih principa i donelo odluku da, dok je Zakon u fazi nacrta, uključi sve zainteresovane strane i najširu javnost u njegovu izradu“, rekla je Tina Janjatović prilikom otvaranja javnih konsultacija za pripremu Nacrta zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini, koji je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa PLAC projektom (Policy and Legal Advice Centre) i Arhus centrom Novi Sad.

Predsednica udruženja Arhus centar Novi Sad Radoslava Stupar je istakla je da iz razloga što prvi stub Arhuske konvencije ukazuje na značaj informisanja građana, i to blagovremenog i pravovremenog informisanja, veoma je važno da građani budu uključeni u ’’ranoj fazi’’ donošenja zakona i podzakonskih akata.

„Cilj politike EU u oblasti životne sredine da promoviše održivi razvoj i zaštitu životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Ova politika zasniva se na preventivnim aktivnostima, principu da „zagađivač plaća“, borbi protiv ekološke štete na izvoru, zajedničkoj odgovornosti i integrisanju ekološke zaštite u druge politike EU“, rekla je Jasna Marin, ekspert na PLAC projektu.

„Zagađivač koji prouzrokuje štetu po životnu sredinu ili stvara neposrednu opasnost takve štete treba, prema odredbama ove direktive, da pokrije troškove neophodnih mera sprečavanja ili mera remedijacije štete. Pomenuta direktiva doneta 2004. godine i neophodno je da se te odredbe transponuju u naš pravni sistem u vidu posebnog zakona koji trenutno ne postoji.”, istakla je Janjatović.

Izrada nacrta pomenutog zakona se sprovodi uz podršku PLAC projekta koji finansira EU. Na izradi teksta učestvuje 40-ak stručnjaka, predstavnika Ministarstva, nadležnih institucija i nevladinih organizacija, a biće održane ukupno četiri javne konsultacije u nekoliko gradova širom Republike Srbije. Ona je podsetila da je

Dr Dragoljub Todić, ekspert na PLAC projektu transpozicije Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini 2004/35/EC je izložio pregled stanja nacionalnog zakonodavstva i istakao da ono u izuzetno malom procentu reguliše materiju direktive. Todić je naglasio značaj pravilnog i ujednačenog definisanja pojmova koji se navode u direktivi i ujednačavanja definicija u ostalim zakonima.

Advokat Sreten Đorđević, ekspert na PLAC projektu transpozicije Direktive o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini 2004/35/EC je prezentovao probleme i izazove sprovođenja Zakona u praksi i naglasio da je od izuzetne važnosti da se normira ko će biti nadležni organ za primenu odredaba direktive, kao i potrebu uvođenja obaveznog osiguranja za slučaj štete prema životnoj sredini.

 Učesnici su istakli da je pri definisanju nadležnog organa za sprovođenje odredaba ovog Zakona potrebno imati u vidu kapacitet malih jedinica lokalne samouprave pogotovo što u nekima postoji samo jedan izvršilac koji sprovodi propise u oblasti životne sredine. Takođe je istaknuto potrebno da se zapošljavaju kadrovi koji imaju potrebnu stručnu spremu za sprovođenje ekoloških propisa i da zakon treba da definiše stručnu spremu za sprovođenje njegovih odredaba. Navedeno je da je zakonom potrebno uspostaviti efikasan sistem naknade ekološke štete i sistem osiguranja za slučaj štete. Kao glavnu prepreku za sprovođenje zakona iz oblasti životne sredine je navedeno da poverene nadležnosti organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave nije pratio nije pratio prenos finansijskih sredstava za obavljanje poverenih poslova. Diskutovano je da je potrebno navesti tačne definicije „značajne štete” i drugih pojmova u Nacrtu zakona da bi se sprečile zloupotrebe i da je potrebno da se oformi nacionalna laboratorija za poređenje rezultata akreditovanih laboratorija. Nacrt Zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini će biti postavljen na sajt Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i postojaće mogućnost za dostavljanje primedbi i komentara u roku od trideset dana.