Еколошка безбедност једна је од најважнијих тема у светским оквирима, јер подразумева питања природних ресурса, технологија којима располажемо, биодиверзитета, пијаће воде и свега оног што је основа сигурности, развојне стабилности и здравља људи, рекао је министар заштите животне средине Горан Триван отварајући панел посвећен климатским променама другог дана Деветог београдског безбедносног форума.

Министар је упозорио да се данас не може говорити о безбедности, уколико не разматрамо најважнија питања заштите животне средине и последица климатских промена које, с обзиром на свој друштвено економски значај, прете стабилности у глобалном и националним оквирима. Усвајањем Париског споразума, како је подсетио, започела је нова глобална ера која ће сигурно још дуго трајати, скоро као нови рат, али којим се не прелазе границе, већ је то нешто што се тиче читавог човечанства и климатских промена широм Планете, рекао је.

За Србију као малу земљу, еколошка сигурност је од виталног значаја у погледу здравља становништва, очувања биолошке разноврсности, здравих извора хране и очувања водног ресурса. Наша земља, иако својим активностима врло мало доприноси климатским променама, укључује се у глобалне акције за смањење ризика за животну средину услед емисије гасова са ефектом стаклене баште и њиховог утицаја на српско становништво и територију, рекао је Триван.

Не постоји озбиљна земља у свету која своју безбедносну политику не базира на еколошкој безбедности, истакао је министар, и указао да је Србија свој став према овом питању уградила у Стратегију националне безбедности, чиме је постала једна од ретких напредних држава која је стратешки повезала заштиту националних вредности и интереса од безбедносних ризика и свих облика претњи које настају услед еколошких и климатских ризика.

На свом путу друштвено-економског и одрживог развоја, Србија мора активно пратити и предузимати мере заштите против неповратних промена узрокованих климатским, геофизичким и технолошким утицајима, јер се морају имати у виду утицаји које климатске промене могу да имају на социо-економске и демографске аспекте, укључујући катастрофалне последице природних и еколошких катастрофа, нагласио је министар.

Он је објаснио да је у националном приступу овом питању неопходна и климатска дипломатија, која „почиње од куће“, због чега се Министарство заштите животне средине озбиљно и активно бави климатском дипломатијом и промовише њен значај. Препознајући важност климатских промена, не само као еколошког питања, већ и као новог безбедносног изазова за нашу земљу, Министарство је формирало посебну групу за безбедност животне средине у 2017. години у сарадњи са другим институцијама које су у свој рад укључиле, након чега су предузети први кораци да се систематски и континуирано решава ово питање у нашој земљи.

Министар је даље додао да је Министарство успело да се у протекле две године етаблира као релевантан и проактиван актер у регионалној и глобалној сарадњи у области животне средине, што је довело до избора Србије као потпредседника наредне Скупштине УН за животну средину.

Оно што је нарочито значајно, нагласио је Триван, јесте „да сви схватимо да данас више нема живота у свету без обзира у којој земљи живите без свести о томе да је еколошка безбедност заправо постала најважније питање безбедности свих нас. Она дотиче питање безбедности сваког нашег појединачног живота, од чињенице да можда нећемо сутра имати пијаће воде, до чињенице какав ваздух заправо удишемо и којим биодиверзитетом располажемо и чиме ћемо се уоште убудуће моћи хранити, како ћемо уопште живети. Све су то питања еколошке безбедности“.

У обезбеђивању националне еколошке безбедности Србија је одабрала свој пут, а значајан сегмент тог пута је усвајање закона о климатским променама, најавио је Триван. „Једна од ствари која је важна за нас у Србији је нови закон о климатским променама који ће донети обавезу ограничавања емисије гасова са ефектом стаклене баште свим ентитетима који постоје у Србији. То ће бити само први корак, јер томе заправо следи и стратегија климатских промена, која ће донети читав низ мера и упутстава за све нас који живимо у Србији. Реално, то је само почетак тог великог пута који морамо да пређемо укључујући инвестирање у животну средину која, како видимо свуда у свету, јесте постала најважнији сектор“, закључио је министар Горан Триван.

На посебном догађају Форума насловљеном „Климатска безбедност: Прилагодити, ублажити, променити“, који је окупио представнике најрелевантнијих институција и академске јавности у дискусији коју је модерирала стална представница Програма Уједињених нација за развој Франсин Пикап, у дискусији, поред министра Горана Тривана, учествовали су Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета Универзитета у Београду, Недрет Емироглу, директорка за управљање програмима и директор Сектора за здравствена стања и заразне болести Регионалне канцеларије СЗО за Европу и Јанез Копач, директор Секретаријата енергетске заједнице.

У оквиру Панела разматрани су могући одговори на питања у коликој мери климатске промене утичу на безбедност, и какве кораке предузети да се зауставе и ублаже последице климатских промена, односно оствари еколошка безбедност као значајан фактор укупног мира, безбедности и стабилности у свету.