Ekološka bezbednost jedna je od najvažnijih tema u svetskim okvirima, jer podrazumeva pitanja prirodnih resursa, tehnologija kojima raspolažemo, biodiverziteta, pijaće vode i svega onog što je osnova sigurnosti, razvojne stabilnosti i zdravlja ljudi, rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvarajući panel posvećen klimatskim promenama drugog dana Devetog beogradskog bezbednosnog foruma.

Ministar je upozorio da se danas ne može govoriti o bezbednosti, ukoliko ne razmatramo najvažnija pitanja zaštite životne sredine i posledica klimatskih promena koje, s obzirom na svoj društveno ekonomski značaj, prete stabilnosti u globalnom i nacionalnim okvirima. Usvajanjem Pariskog sporazuma, kako je podsetio, započela je nova globalna era koja će sigurno još dugo trajati, skoro kao novi rat, ali kojim se ne prelaze granice, već je to nešto što se tiče čitavog čovečanstva i klimatskih promena širom Planete, rekao je.

Za Srbiju kao malu zemlju, ekološka sigurnost je od vitalnog značaja u pogledu zdravlja stanovništva, očuvanja biološke raznovrsnosti, zdravih izvora hrane i očuvanja vodnog resursa. Naša zemlja, iako svojim aktivnostima vrlo malo doprinosi klimatskim promenama, uključuje se u globalne akcije za smanjenje rizika za životnu sredinu usled emisije gasova sa efektom staklene bašte i njihovog uticaja na srpsko stanovništvo i teritoriju, rekao je Trivan.

Ne postoji ozbiljna zemlja u svetu koja svoju bezbednosnu politiku ne bazira na ekološkoj bezbednosti, istakao je ministar, i ukazao da je Srbija svoj stav prema ovom pitanju ugradila u Strategiju nacionalne bezbednosti, čime je postala jedna od retkih naprednih država koja je strateški povezala zaštitu nacionalnih vrednosti i interesa od bezbednosnih rizika i svih oblika pretnji koje nastaju usled ekoloških i klimatskih rizika.

Na svom putu društveno-ekonomskog i održivog razvoja, Srbija mora aktivno pratiti i preduzimati mere zaštite protiv nepovratnih promena uzrokovanih klimatskim, geofizičkim i tehnološkim uticajima, jer se moraju imati u vidu uticaji koje klimatske promene mogu da imaju na socio-ekonomske i demografske aspekte, uključujući katastrofalne posledice prirodnih i ekoloških katastrofa, naglasio je ministar.

On je objasnio da je u nacionalnom pristupu ovom pitanju neophodna i klimatska diplomatija, koja „počinje od kuće“, zbog čega se Ministarstvo zaštite životne sredine ozbiljno i aktivno bavi klimatskom diplomatijom i promoviše njen značaj. Prepoznajući važnost klimatskih promena, ne samo kao ekološkog pitanja, već i kao novog bezbednosnog izazova za našu zemlju, Ministarstvo je formiralo posebnu grupu za bezbednost životne sredine u 2017. godini u saradnji sa drugim institucijama koje su u svoj rad uključile, nakon čega su preduzeti prvi koraci da se sistematski i kontinuirano rešava ovo pitanje u našoj zemlji.

Ministar je dalje dodao da je Ministarstvo uspelo da se u protekle dve godine etablira kao relevantan i proaktivan akter u regionalnoj i globalnoj saradnji u oblasti životne sredine, što je dovelo do izbora Srbije kao potpredsednika naredne Skupštine UN za životnu sredinu.

Ono što je naročito značajno, naglasio je Trivan, jeste „da svi shvatimo da danas više nema života u svetu bez obzira u kojoj zemlji živite bez svesti o tome da je ekološka bezbednost zapravo postala najvažnije pitanje bezbednosti svih nas. Ona dotiče pitanje bezbednosti svakog našeg pojedinačnog života, od činjenice da možda nećemo sutra imati pijaće vode, do činjenice kakav vazduh zapravo udišemo i kojim biodiverzitetom raspolažemo i čime ćemo se uošte ubuduće moći hraniti, kako ćemo uopšte živeti. Sve su to pitanja ekološke bezbednosti“.

U obezbeđivanju nacionalne ekološke bezbednosti Srbija je odabrala svoj put, a značajan segment tog puta je usvajanje zakona o klimatskim promenama, najavio je Trivan. „Jedna od stvari koja je važna za nas u Srbiji je novi zakon o klimatskim promenama koji će doneti obavezu ograničavanja emisije gasova sa efektom staklene bašte svim entitetima koji postoje u Srbiji. To će biti samo prvi korak, jer tome zapravo sledi i strategija klimatskih promena, koja će doneti čitav niz mera i uputstava za sve nas koji živimo u Srbiji. Realno, to je samo početak tog velikog puta koji moramo da pređemo uključujući investiranje u životnu sredinu koja, kako vidimo svuda u svetu, jeste postala najvažniji sektor“, zaključio je ministar Goran Trivan.

Na posebnom događaju Foruma naslovljenom „Klimatska bezbednost: Prilagoditi, ublažiti, promeniti“, koji je okupio predstavnike najrelevantnijih institucija i akademske javnosti u diskusiji koju je moderirala stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Fransin Pikap, u diskusiji, pored ministra Gorana Trivana, učestvovali su Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nedret Emiroglu, direktorka za upravljanje programima i direktor Sektora za zdravstvena stanja i zarazne bolesti Regionalne kancelarije SZO za Evropu i Janez Kopač, direktor Sekretarijata energetske zajednice.

U okviru Panela razmatrani su mogući odgovori na pitanja u kolikoj meri klimatske promene utiču na bezbednost, i kakve korake preduzeti da se zaustave i ublaže posledice klimatskih promena, odnosno ostvari ekološka bezbednost kao značajan faktor ukupnog mira, bezbednosti i stabilnosti u svetu.