Засавица статус специјалног резервата природе има од 1997. године и један је од најпосећенијих, али и најпознатијих специјалних резервата природе, не само у Војводини, како тврде тамошњи управитељи, већ и у Србији и региону. Налази се у југозападном делу Војводине, у близини Сремске Митровице и Мачванске Митровице и представља једну од последњих оаза дивље природе у Србији која обухвата мочварна и барска подручја богата биљним и животињским светом.

У оквиру СРП „Засавица” доминира речни екосистем у дужини од 33,1 километар, а чине га речица Засавица и притока Батар, па се у пејзажу смењују водени и мочварни екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума, који често „избаце на видело” неку нову врсту. Засавица је изворни репрезент старих корита Саве и Дрине, и у њој извиру Дринске, а не Савске воде, које су апсолутно чисте и профилтриране кроз шљунак и песак Мачве. Зато је биодиверзитет богат и разноврстан, а управљачи тврде да нису имали ниједног загађивача кроз историју до данас.

Највећа дика и понос овог пространства је риба мргуда, јер је Засавица донедавно била њено једино станиште у Србији, а сада се она налази и у језеру Краљевац и у Горњем Подунављу. Риболов су додуше потпуно баталили, јер Засавица нема обале. То је река мочвара и она обрасте зеленим макрофитним биљкама, те је тешко забацивати удицу и вадити рибу, па само прави љубитељи штуке дођу на јесен и практикују спортски тип риболова. У резервату иначе живи око 20 врста риба.

На овом подручју је утврђено и једино налазиште једне врсте биљке месождерке, а свакако да има још много биљака, животиња и лептира који су на светским и европским листама ретких врста.

Међу угроженим и заштићеним врстама су тестерица, језичасти љутић, ребратица, а шумску вегетацију представљају хидрофилне шуме пољског јасена, врбе, црне јове и тополе. Присутни су и слатководни сунђер, подунавски мрмољак, патке њорке, док је у резервату успешно реализован Пројекат реинтродукције дабра у Србију.

Прво истраживање и попис птица Србије, рађено је 1895. године, а тада је на Засавици уочено око 130 врста, док данас на територији ревервата обитава чак 230. Управљачи су акитивним мерама заштите које сваке године спроводе на територији овог заштићеног подручја успели да врате пређашње популације на ове просторе, па их је после много времена посетило18 јединки ибиса.

И баш та шареноликост екосистема Засавицу чини „лабораторијом на отвореном”, што потврђују и бројна истраживања рађена баш на том подручју, која су изнедрила научне радове вредне светске пажње. Један од истраживача, Михајло Станковић, до сада је  пронашао 150 нових врста флоре и фауне, а пре неколико година открио је једног рачића, који у неизмењеном стању живи чак невероватних 540 милиона година.

Визиторски центар је полазна тачка за све посетиоце, и ту се могу добити све потребне информације у вези туристичког потенцијала који је овде припремљен, али се лепоте овог заштићеног бисера природе могу видети већ приликом уласка у резерват. Наиме, до воде је направљен објекат изнад ког се издиже дрвена кула висине 17 метара, са чијег врха „пуца” поглед на непрегледни степски пашњак Ваљевац и део речног корита Засавица. На неколико метара од дрвене громаде, налази се пристаниште, са усидреним туристичким бродићем. Поред пешачких рута, у понуди је и Сафари вожња, током које посетиоцима друштво праве аутохтоне врсте подолских говечади, дивљи коњи и магараци, пуштени у оквиру свог природног хабитата, који живе у заједништву, а те масивне громаде су ту, на дохват руке. У оквиру резервата чувају се и друге изворне врсте попут мангулице. А гурмани свакако неће одолети специјалитетима попут магарећег млека и традиционалних сухомеснатих производа.

Све ове лепоте и јединствености доводе бројне посетиоце, како из наше земље, тако и из иностранства да обиђу СРП „Засавица“. 

Волонтери у Засавици чистили, фарбали и обнављали ограде…

У оквиру велике националне еколошке кампање за младе „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!”, коју је покренуло Министарство заштите животне средине, крајем септембра на „Засавици” организовна је волонтерска акција која је окупила велики број ентузијаста посвећених заштити природе. Том приликом су учесници пажљиво скупљали машински извађени инвазивни глог циганског перја, чиме су допринели очувању аутохтоних биљака и равнотеже локалног екосистема.Вредни волонтери радили су и на обнови конструкције ограде, како би се повећала сигурност и заштита пашњака, а  учествовали у и фарбању дрвене ограде око Визиторског центра. Млади су се активно укључили и у чишћење села Засавица ИИ и популарне бициклистичке стазе. Током акција чишћења било је времена и за друге едукативне активности, те су млади обиласком Засавице, учили о богатству биодиверзитета које насељава ово подручје, али и о важности очувања свих врста и њихових станишта, посматрајући околину у којој се налазе.

Национална кампања Министарства заштите животне средине „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!" има за циљ да покрене талас конкретних еколошких акција широм Србије, уз активно учешће младих, који ће едукацијом постати еколошки освешћени активни актери одрживог развоја и унапређења животне средине у локалним заједницама. 

Млади у еколошкој кампањи 

Мисија Министарства заштите животне средине је, између осталог, да кроз савремене комуникационе канале и конкретне теренске активности, инспирише и оснажи младе да препознају своју улогу и активно допринесу очувању животне средине. Зато су и покренули велику националну кампању за омладину „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!”, у оквиру које су, осим на Засавици, реализоване још две еколошке акције. Наиме, у срцу прелепе природе јединственог Специјалног резервата природе „Пештерско поље”, око 250 чувара природе – ентузијаста из различитих крајева, чистило је центар села Карајукића Бунари, показујући колико им је стало до свог завичаја. У тишини природе, омладина је чистила и околину Пештерског језера  и обалу реке Бороштице, свесни да само чисти водени системи значе здраво становништво и опстанак аутохтоних локалних биљних и животињских врста. Волонтери су такође санирали и освежили ограду хранилишта, док су стручњаци уз њих делили знање о процесу храњења лешинара и других сисара, подсећајући све колико је важно бринути о овим угроженим врстама.

Прва велика акција којом је озваничено покретање ове националне кампање за младе, реализована је на три локације у Националном парку „Фрушка гора”, када се више од 200 младих волонтера из различитих крајева Србије придружило Министарству заштите животне средине, у заједничком напору да природи врате бар део онога што нам она свакодневно и несебично дарује. Три екипе волонтера раштркало се тог дана по обронцима ове војвођанске планинске лепотице, те је више десетина младих учесника очистило трим стазу на Иришком венцу од отпада, офарбало клупе и справе, освежило инфо - табле и поставило нове путоказе. На посебном локалитету намењеном за реинтеграцију европског бизона, омладина је пуна утисака од велелепних сисара из реда папкара, учествовала у уређивању пашњака и хранилишта, доприносећи очувању ове импресивне врсте. Акција је обухватила кошење траве, чишћење терена и обнову ограде.

Трећи сегмент акције био је усмерен на уређење станишта текуница, ретких и осетљивих врста шумских глодара, када су волонтери, уз подршку стручњака из Националног парка, уклањали инвазивне биљке, рашчишћавали ниско растиње и отварали пролазе кроз терен. На тај начин су овим малим строго заштићеним, и изузетно важним врстама,  омогућили несметано мигрирање, како би безбрижно наставиле свој живот у заштићеном окружењу.

Подршку овим акцијама дала је и министарка заштите животне средине Сара Павков, која је заједно са представницима Министарства, својим личним ангажовањем, указала на чињеницу да функције нису препрека када је животна средина у питању. Сви смо одговорни, зато смо и једнаки и уједињени у једном циљу: да обезбедимо будућност одрживом развоју, јер другу планету немамо.