Zasavica status specijalnog rezervata prirode ima od 1997. godine i jedan je od najposećenijih, ali i najpoznatijih specijalnih rezervata prirode, ne samo u Vojvodini, kako tvrde tamošnji upravitelji, već i u Srbiji i regionu. Nalazi se u jugozapadnom delu Vojvodine, u blizini Sremske Mitrovice i Mačvanske Mitrovice i predstavlja jednu od poslednjih oaza divlje prirode u Srbiji koja obuhvata močvarna i barska područja bogata biljnim i životinjskim svetom.

U okviru SRP „Zasavica” dominira rečni ekosistem u dužini od 33,1 kilometar, a čine ga rečica Zasavica i pritoka Batar, pa se u pejzažu smenjuju vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i šuma, koji često „izbace na videlo” neku novu vrstu. Zasavica je izvorni reprezent starih korita Save i Drine, i u njoj izviru Drinske, a ne Savske vode, koje su apsolutno čiste i profiltrirane kroz šljunak i pesak Mačve. Zato je biodiverzitet bogat i raznovrstan, a upravljači tvrde da nisu imali nijednog zagađivača kroz istoriju do danas.

Najveća dika i ponos ovog prostranstva je riba mrguda, jer je Zasavica donedavno bila njeno jedino stanište u Srbiji, a sada se ona nalazi i u jezeru Kraljevac i u Gornjem Podunavlju. Ribolov su doduše potpuno batalili, jer Zasavica nema obale. To je reka močvara i ona obraste zelenim makrofitnim biljkama, te je teško zabacivati udicu i vaditi ribu, pa samo pravi ljubitelji štuke dođu na jesen i praktikuju sportski tip ribolova. U rezervatu inače živi oko 20 vrsta riba.

Na ovom području je utvrđeno i jedino nalazište jedne vrste biljke mesožderke, a svakako da ima još mnogo biljaka, životinja i leptira koji su na svetskim i evropskim listama retkih vrsta.

Među ugroženim i zaštićenim vrstama su testerica, jezičasti ljutić, rebratica, a šumsku vegetaciju predstavljaju hidrofilne šume poljskog jasena, vrbe, crne jove i topole. Prisutni su i slatkovodni sunđer, podunavski mrmoljak, patke njorke, dok je u rezervatu uspešno realizovan Projekat reintrodukcije dabra u Srbiju.

Prvo istraživanje i popis ptica Srbije, rađeno je 1895. godine, a tada je na Zasavici uočeno oko 130 vrsta, dok danas na teritoriji revervata obitava čak 230. Upravljači su akitivnim merama zaštite koje svake godine sprovode na teritoriji ovog zaštićenog područja uspeli da vrate pređašnje populacije na ove prostore, pa ih je posle mnogo vremena posetilo18 jedinki ibisa.

I baš ta šarenolikost ekosistema Zasavicu čini „laboratorijom na otvorenom”, što potvrđuju i brojna istraživanja rađena baš na tom području, koja su iznedrila naučne radove vredne svetske pažnje. Jedan od istraživača, Mihajlo Stanković, do sada je  pronašao 150 novih vrsta flore i faune, a pre nekoliko godina otkrio je jednog račića, koji u neizmenjenom stanju živi čak neverovatnih 540 miliona godina.

Vizitorski centar je polazna tačka za sve posetioce, i tu se mogu dobiti sve potrebne informacije u vezi turističkog potencijala koji je ovde pripremljen, ali se lepote ovog zaštićenog bisera prirode mogu videti već prilikom ulaska u rezervat. Naime, do vode je napravljen objekat iznad kog se izdiže drvena kula visine 17 metara, sa čijeg vrha „puca” pogled na nepregledni stepski pašnjak Valjevac i deo rečnog korita Zasavica. Na nekoliko metara od drvene gromade, nalazi se pristanište, sa usidrenim turističkim brodićem. Pored pešačkih ruta, u ponudi je i Safari vožnja, tokom koje posetiocima društvo prave autohtone vrste podolskih govečadi, divlji konji i magaraci, pušteni u okviru svog prirodnog habitata, koji žive u zajedništvu, a te masivne gromade su tu, na dohvat ruke. U okviru rezervata čuvaju se i druge izvorne vrste poput mangulice. A gurmani svakako neće odoleti specijalitetima poput magarećeg mleka i tradicionalnih suhomesnatih proizvoda.

Sve ove lepote i jedinstvenosti dovode brojne posetioce, kako iz naše zemlje, tako i iz inostranstva da obiđu SRP „Zasavica“. 

Volonteri u Zasavici čistili, farbali i obnavljali ograde…

U okviru velike nacionalne ekološke kampanje za mlade „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!”, koju je pokrenulo Ministarstvo zaštite životne sredine, krajem septembra na „Zasavici” organizovna je volonterska akcija koja je okupila veliki broj entuzijasta posvećenih zaštiti prirode. Tom prilikom su učesnici pažljivo skupljali mašinski izvađeni invazivni glog ciganskog perja, čime su doprineli očuvanju autohtonih biljaka i ravnoteže lokalnog ekosistema.Vredni volonteri radili su i na obnovi konstrukcije ograde, kako bi se povećala sigurnost i zaštita pašnjaka, a  učestvovali u i farbanju drvene ograde oko Vizitorskog centra. Mladi su se aktivno uključili i u čišćenje sela Zasavica II i popularne biciklističke staze. Tokom akcija čišćenja bilo je vremena i za druge edukativne aktivnosti, te su mladi obilaskom Zasavice, učili o bogatstvu biodiverziteta koje naseljava ovo područje, ali i o važnosti očuvanja svih vrsta i njihovih staništa, posmatrajući okolinu u kojoj se nalaze.

Nacionalna kampanja Ministarstva zaštite životne sredine „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!" ima za cilj da pokrene talas konkretnih ekoloških akcija širom Srbije, uz aktivno učešće mladih, koji će edukacijom postati ekološki osvešćeni aktivni akteri održivog razvoja i unapređenja životne sredine u lokalnim zajednicama. 

Mladi u ekološkoj kampanji 

Misija Ministarstva zaštite životne sredine je, između ostalog, da kroz savremene komunikacione kanale i konkretne terenske aktivnosti, inspiriše i osnaži mlade da prepoznaju svoju ulogu i aktivno doprinesu očuvanju životne sredine. Zato su i pokrenuli veliku nacionalnu kampanju za omladinu „Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!”, u okviru koje su, osim na Zasavici, realizovane još dve ekološke akcije. Naime, u srcu prelepe prirode jedinstvenog Specijalnog rezervata prirode „Peštersko polje”, oko 250 čuvara prirode – entuzijasta iz različitih krajeva, čistilo je centar sela Karajukića Bunari, pokazujući koliko im je stalo do svog zavičaja. U tišini prirode, omladina je čistila i okolinu Pešterskog jezera  i obalu reke Boroštice, svesni da samo čisti vodeni sistemi znače zdravo stanovništvo i opstanak autohtonih lokalnih biljnih i životinjskih vrsta. Volonteri su takođe sanirali i osvežili ogradu hranilišta, dok su stručnjaci uz njih delili znanje o procesu hranjenja lešinara i drugih sisara, podsećajući sve koliko je važno brinuti o ovim ugroženim vrstama.

Prva velika akcija kojom je ozvaničeno pokretanje ove nacionalne kampanje za mlade, realizovana je na tri lokacije u Nacionalnom parku „Fruška gora”, kada se više od 200 mladih volontera iz različitih krajeva Srbije pridružilo Ministarstvu zaštite životne sredine, u zajedničkom naporu da prirodi vrate bar deo onoga što nam ona svakodnevno i nesebično daruje. Tri ekipe volontera raštrkalo se tog dana po obroncima ove vojvođanske planinske lepotice, te je više desetina mladih učesnika očistilo trim stazu na Iriškom vencu od otpada, ofarbalo klupe i sprave, osvežilo info - table i postavilo nove putokaze. Na posebnom lokalitetu namenjenom za reintegraciju evropskog bizona, omladina je puna utisaka od velelepnih sisara iz reda papkara, učestvovala u uređivanju pašnjaka i hranilišta, doprinoseći očuvanju ove impresivne vrste. Akcija je obuhvatila košenje trave, čišćenje terena i obnovu ograde.

Treći segment akcije bio je usmeren na uređenje staništa tekunica, retkih i osetljivih vrsta šumskih glodara, kada su volonteri, uz podršku stručnjaka iz Nacionalnog parka, uklanjali invazivne biljke, raščišćavali nisko rastinje i otvarali prolaze kroz teren. Na taj način su ovim malim strogo zaštićenim, i izuzetno važnim vrstama,  omogućili nesmetano migriranje, kako bi bezbrižno nastavile svoj život u zaštićenom okruženju.

Podršku ovim akcijama dala je i ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, koja je zajedno sa predstavnicima Ministarstva, svojim ličnim angažovanjem, ukazala na činjenicu da funkcije nisu prepreka kada je životna sredina u pitanju. Svi smo odgovorni, zato smo i jednaki i ujedinjeni u jednom cilju: da obezbedimo budućnost održivom razvoju, jer drugu planetu nemamo.