У Србији постоје само два велика ритска комплекса, Ковиљско – петроварадински и „Апатински”, објашњава Александра Вујасиновић, дипломирани биолог и самостални референт за заштићена подручја у ЈП „Војводинашуме”, које су иначе управљачи овим заштићеним делом Војводине.

Резерват се простире на око 6.000 хектара

Резерват који се простире на приближно 6.000 хектара има више улаза, а ми смо кренули у истраживање из шумског газдинства које се налази у Ковиљу. Док смо се укрцавали у чамац да обиђемо круг и поближе се упознамо са овим природним богатством које баштинимо на северу Србије, „кормилар” и ловочувар Ђура упозорава нас да је водостај баш низак, те да можемо пловити мали круг око Шлајза. На лицу места из даљине уочили смо сиве и беле чапље, док је рода својим позирањем покушавала да нам привуче пажњу, шепурећи се међу паркираним чамцима.

Ово подручје изузетно је значајно још од 1970. године. Тада је срце данашњег заштићеног предела стављено под заштиту као научно – истраживачки резерват, а ради се о Царском спруду са колонијом птица мочварица. Статус Специјалног резервата природе прве категорије добија 1998. године, док се данашње границе формирају након проширења на Крчединску аду и доношења важеће уредбе 2011. године. Данас резерват обухвата готово 6.000 хектара и функционише као јединствена целина под снажним утицајем Дунава и подземних вода. Његове основне вредности су очуваност екосистемске разноврсности карактеристичне за плавна подручја великих равничарских река попут ритске шуме храста лужњака, јасена, шуме црне и беле тополе, шуме беле врбе, влажне ливаде, заједнице оштрица, белог и жутог локвања, воденог орашка и слично. Управо та стална веза са реком чини његову суштину, јер без воде нема рита, а без рита нема ни овог сложеног екосистема, каже Вујасиновић.
 

Три степена заштите

На терену се јасно разликују три степена заштите. У најстрожем режиму налазе се највреднији делови попут очуваних бара, водотокова, влажних ливада и фрагмената аутохтоних шума, са стаблима старим више од једног века. Ту је природа препуштена сама себи, а интервенције су дозвољене само у сврху обнове, науке или едукације.
У зонама другог и трећег степена дозвољени су пажљиво контролисан риболов, шумарство, па чак и туризам, али искључиво у складу са принципима заштите природе. 

„Радили смо на развоју туристичко – рекреативних капацитета, тако да имамо велики број видиковаца, формираних шетних стаза, клупа, инфо табли, а могућа је и вожња чамцем кроз ритски комплекс. Сарађујемо са факултетима, школама и предшколским установама, те често имамо едукативне радионице и наставу у природи, излете, и на тај начин промовишемо заштићено подручје, кроз подизање еколошке свести о њиховој важности. Наравно, то је ограничени ниво туристичке понуде јер ово подручје и није заштићено ради туризма и рекреације, већ очувања јединства природе, станишта и врста“,  истиче наша саговорница, додајући да се увек тражи баланс између човека и природе, који није увек лако постићи.
Оно што Ковиљско – петроварадински рит чини посебним јесте његова биолошка разноврсност. Овде је свој дом нашао велики број ендемичних и реликтних биљних врста, као и ретких животиња које су специфичне за ово подручје Дунава.
„Према подацима Покрајинског завода за заштиту природе и Уредби о проглашењу резервата, резерват је станиште за око 443 таксона виших биљака, међу којима су многи панонски ендеми и реликти попут водене брадице и непачке, а једна од највећих популација ретке врсте папрати у Србији, четворолисне разноротке, налази се на Крчединској ади. Присутне су и ретке врсте влажних ливада, сибирска перуника и мочварни каћун. Неизоставни природни бисери рита су строго заштићене врсте жути и бели локвањ, а можемо се похвалити и реликтним воденим орашком. Све врсте заједно граде сложен, али савршено повезан систем те је подручје препознато и као IPA, предео од међународног значаја за биљке“, објашњава Александра Вујасиновић.
Што се тиче фауне, Вујасиновић истиче да овде живи више од 200 врста птица, због чега је резерват препознат као међународно значајно подручје за птице IBA, али и као Рамсарски локалитет. Међу најимпресивнијим становницима су орао белорепан и црна рода, симболи очуваних влажних станишта, али и бројне друге ретке врсте грабљивица и мочварица. Присутан је и велики број гмизаваца, од белоушке до разних врста гуштера, затим водене корњаче и водене змије. Такође, 11 врста водоземаца насељава рит, а најзаступљеније су жабе и мрмољак. Од сисара присутни су водена, мочварна и шумска ровчица, волухарица, бизамски пацов, лисица, ласица, куна белица, дивља мачка, видра, а ту су и даброви.
„Рибљи свет представља један од кључних елемената овог подручја, с обзиром на то да је резерват једно од најважнијих природних мрестилишта на средњем току Дунава. Сваког пролећа рибе мигрирају из реке у унутрашњост рита, где се у мирним барским водама мресте, док се младе јединке почетком јесени враћају у Дунав. У резервату је регистровано више од 20 врста, углавном из фамилије шарана. Међу заштићенима су лињак и кечига, док присуство инвазивних врста, попут америчког сома, представља изазов за очување природне равнотеже. Риболов је иначе дозвољен искључиво рекреативно и ван периода мреста“, прича самостални референт за заштићена подручја у ЈП „Војводинашуме”.
Ловиште „Ковиљски рит” је укупне површине 4.305 хектара, од чега је већи део под шумом, водом, барама и трстицима, и броји дивљач попут дивље свиње, срнеће дивљачи, дивље патке и фазана. Ловиштем управља Шумско газдинство „Нови Сад”.

Одржавање водотокова један од кључних задатака

Одржавање водотокова један  је од кључних задатака. Тако је у протекле две деценије очишћено готово 20 километара канала, чиме је омогућена неопходна циркулација воде, што је од пресудног значаја, јер без сталног кретања воде, рит губи своју функцију. У овом времену климатских промена, улога рита постаје још важнија.

„Влажна станишта имају кључну улогу у очувању животне средине, производе велике количине кисеоника, апсорбују угљен-диоксид, пречишћавају ваздух и воду, али и ублажавају последице климатских промена. Делују попут природних сунђера, упијајући вишак воде и спречавајући поплаве, док сложени коренови системи биљака стабилизују земљиште и спречавају ерозију“, каже наша саговорница.
У реализацији бројних активности важну улогу имају и пројекти у сарадњи са надлежним институцијама, пре свега Министарством заштите животне средине и Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине. Кроз ове пројекте обезбеђују се средства за ревитализацију водотокова, кошење влажних ливада и одржавање екотона, односно прелазних зона између шуме и воде, које су од посебног значаја за биодиверзитет. Колико је ово подручје важно потврђују и речи министарке заштите животне средине Саре Павков.
„Министарство наставља да улаже у једно од највреднијих мочварних подручја Европе, Специјални резерват природе Ковиљско - петроварадински рит. Уз подршку GEF/UNDP програма радимо на трајној заштити биодиверзитета, а пре свега на рестаурацији ритских шума у Парку природе Бегечка јама“, истакла је Павков. 
Ковиљско – петроварадински рит је жив систем, место где вода, шума и живот дишу као једно и подсећају нас колико је важно сачувати равнотежу коју природа ствара вековима. У том контексту, чињеница да је Нови Сад понео титулу града влажних подручја додатно наглашава одговорност свих који учествују у управљању овим простором. То није само признање, већ и обавеза да се очува оно што природа ствара.