Заштићеним подручјем газдује  предузеће „Војводинашуме” у Моровићу, које је истовремено и управљач заштићеног подручја Босутске шуме. Самостални референт за заштићена подручја и животну средину у овом предузећу, Ивана Лозјанин, каже да ово подручје завређује нов статус,  а заштита је у право време законски установљена, јер ће омогућити много лакше спровођење активности у сврху очувања, али и успостављању природног баланса.
Званична заштита утемељена је средином марта, но у равном Срему, где се хоризонт спаја са крошњама старих храстова лужњака, историја шумарства не мери се деценијама, већ вековима.

Природа је давала, човек узимао, али је равнотежа опстајала

„Више од 250 година организованог управљања овим простором оставило је дубок траг све до савремених дана. Ипак, прича о Босутским шумама почиње још у доба Римљана, када су овим пределима доминирале непрегледне мочваре и плавне шуме храста лужњака, тешко проходне и ћудљиве, зависне од ритма вода. Тадашње генерације су храстовину из ових крајева дистрибуирали ка европским центрима, претварајући је у бурад за вино, али и у грађу за утврђења и бродове. Природа је давала, човек узимао, али је равнотежа, упркос свему, опстајала“, прича Лозјанин. 
Преломни тренутак наступа у новијој историји, изградњом насипа и мелиорационих канала током прве половине 20. века. Вода, која је вековима обликовала ове шуме је потиснута, а поплаве које су некада биле редовне и животно важне, готово су нестале зарад стварања насеља, пољопривреде, чиме је промењен и сам карактер екосистема. Ипак, оно што изненађује јесте чињеница да су, упркос свим тим интервенцијама, остаци некадашњих прашума опстали.
„Данас, управо ти остаци представљају највредније језгро Специјалног резервата природе 'Босутске шуме'. У њима се и даље могу пронаћи стабла храста лужњака стара и више од 200, 300, па чак и 400 година, као живи сведоци времена које је одавно иза нас. На површини од око 17.700 хектара под заштитом, овај простор чува последње фрагменте низијских прашума југоисточне Европе“,  истиче Лозјанин.
Некада јединствен шумски комплекс Спачванског басена простирао се на око 700.000 хектара. Данас је та површина знатно смањена на око 250.000 хектара, од чега се у Србији налази око 42.000. Саме Босутске шуме заузимају приближно 22.000 хектара, а заштитом је обухваћено скоро па 17.700 хектара. Упркос томе, њихов значај је повећан и потврђен.

Три зоне заштите резервата

„Резерват је подељен у три зоне заштите. Прва, најстрожа, обухвата тек нешто више од стотину хектара – али управо ту се налазе највреднији, готово нетакнути делови шуме, попут Виничне, Вратичне, Мајзецове баште и Вароши. Ова подручја остављена су природи, без туризма и без интервенција, осим у случају нужних санација. Друга зона, која обухвата око 4.600 хектара, фокусирана је на очување влажних и водених станишта, иначе најугроженијих екосистема данашњице. Подаци упозоравају да је више од 82 одсто оваквих станишта на планети већ изгубљено. Управо зато овде предстоји озбиљан посао, од уклањања инвазивних врста, обнове природног водног режима до враћања живота мочварама које полако нестају“,  каже Лозјанин.
Трећа зона, највећа по површини, отвара врата одрживом развоју,  пре свега кроз екотуризам. Планиране су пешачке стазе, видиковци, осматрачнице, као и садржаји за посетиоце који желе да природу доживе без њеног угрожавања. Вожње кајаком, фото – сафари, посматрање птица, све су то начини да се овај простор приближи људима, али уз јасно дефинисана правила. На терену смо се уверили да ове природне лепоте свакако могу да привуку туристе, али и да је неопходно да се човек понаша одговорно, како би се сачувале и за наредне генерације. 
„Кроз заштићено подручје протичу три равничарске реке, Сава, Босут и Студва, које додатно обликују овај пејзаж, чинећи га јединственим спојем шуме и акватичне средине. Управо повратак води, њеном природном току и циклусима, један је од кључних задатака будућих пројеката. Већ сада су у току иницијативе које имају за циљ обнову хидролошке мреже и ревитализацију шумских екосистема“,  наглашава наша саговорница.

Међународни значај Специјалног резервата „Босустске шуме''

Специјални резерват природе „Босутске шуме” препознат је и на међународном нивоу, као подручје од значаја за птице „ИБА”, и као потенцијално подручје европске еколошке мреже „НАТУРА 2000”, и то као „подручје од интереса за заједницу“ и „подручје посебне заштите“. Тиме Резерват представља једно од централних подручја националне еколошке мреже и важну карику у очувању европског биодиверзитета.
При валоризацији биодиверзитета на терену, управљачи кажу да су забележене строго заштићене врсте у оквиру граница резервата, и то 13 врста биљака, 14 врста бескичмењака, четири врсте риба, осам врста водоземаца, затим пет врста гмизаваца, уз 156 врста птица и осам врста сисара. Присутво орла белорепана броји 17 гнездећих парова, а присутне су разне колоније чапљи, црна рода, црна луња..... У оквиру резервата битно је нагласити да је овде пронађена барска коприва, ретка врста која је изузетно вредна за наша станишта.
Становници овог краја вековима живе у непосредној вези са шумом. Њихова традиција, начин живота и однос према природи постали су део идентитета овог простора. Без њих, како се често истиче, не би било ни онога што данас називамо природним богатством. Зато је њихово укључивање у управљање резерватом један од приоритета, и то кроз едукације, радионице и заједничко планирање будућности.
„Формирање чуварске службе, постављање информативних табли, едукација локалног становништва и посетилаца, све су то први кораци ка систематској заштити. Јер очување оваквог простора није само питање закона, већ и свести. Босутске шуме су наслеђе и будућност, а ова званична титула специјалног резервата природе умногоме ће помоћи да се ове вишевековне прашуме очувају мудро“,  поручила је Лозјанин.
На тај начин, овај предео може бити пример како човек и природа, када дишу као једно, свет постаје тиши, чистији и истински жив.