Zaštićenim područjem gazduje  preduzeće „Vojvodinašume” u Moroviću, koje je istovremeno i upravljač zaštićenog područja Bosutske šume. Samostalni referent za zaštićena područja i životnu sredinu u ovom preduzeću, Ivana Lozjanin, kaže da ovo područje zavređuje nov status,  a zaštita je u pravo vreme zakonski ustanovljena, jer će omogućiti mnogo lakše sprovođenje aktivnosti u svrhu očuvanja, ali i uspostavljanju prirodnog balansa.
Zvanična zaštita utemeljena je sredinom marta, no u ravnom Sremu, gde se horizont spaja sa krošnjama starih hrastova lužnjaka, istorija šumarstva ne meri se decenijama, već vekovima.

Priroda je davala, čovek uzimao, ali je ravnoteža opstajala

„Više od 250 godina organizovanog upravljanja ovim prostorom ostavilo je dubok trag sve do savremenih dana. Ipak, priča o Bosutskim šumama počinje još u doba Rimljana, kada su ovim predelima dominirale nepregledne močvare i plavne šume hrasta lužnjaka, teško prohodne i ćudljive, zavisne od ritma voda. Tadašnje generacije su hrastovinu iz ovih krajeva distribuirali ka evropskim centrima, pretvarajući je u burad za vino, ali i u građu za utvrđenja i brodove. Priroda je davala, čovek uzimao, ali je ravnoteža, uprkos svemu, opstajala“, priča Lozjanin. 
Prelomni trenutak nastupa u novijoj istoriji, izgradnjom nasipa i melioracionih kanala tokom prve polovine 20. veka. Voda, koja je vekovima oblikovala ove šume je potisnuta, a poplave koje su nekada bile redovne i životno važne, gotovo su nestale zarad stvaranja naselja, poljoprivrede, čime je promenjen i sam karakter ekosistema. Ipak, ono što iznenađuje jeste činjenica da su, uprkos svim tim intervencijama, ostaci nekadašnjih prašuma opstali.
„Danas, upravo ti ostaci predstavljaju najvrednije jezgro Specijalnog rezervata prirode 'Bosutske šume'. U njima se i dalje mogu pronaći stabla hrasta lužnjaka stara i više od 200, 300, pa čak i 400 godina, kao živi svedoci vremena koje je odavno iza nas. Na površini od oko 17.700 hektara pod zaštitom, ovaj prostor čuva poslednje fragmente nizijskih prašuma jugoistočne Evrope“,  ističe Lozjanin.
Nekada jedinstven šumski kompleks Spačvanskog basena prostirao se na oko 700.000 hektara. Danas je ta površina znatno smanjena na oko 250.000 hektara, od čega se u Srbiji nalazi oko 42.000. Same Bosutske šume zauzimaju približno 22.000 hektara, a zaštitom je obuhvaćeno skoro pa 17.700 hektara. Uprkos tome, njihov značaj je povećan i potvrđen.

Tri zone zaštite rezervata

„Rezervat je podeljen u tri zone zaštite. Prva, najstroža, obuhvata tek nešto više od stotinu hektara – ali upravo tu se nalaze najvredniji, gotovo netaknuti delovi šume, poput Vinične, Vratične, Majzecove bašte i Varoši. Ova područja ostavljena su prirodi, bez turizma i bez intervencija, osim u slučaju nužnih sanacija. Druga zona, koja obuhvata oko 4.600 hektara, fokusirana je na očuvanje vlažnih i vodenih staništa, inače najugroženijih ekosistema današnjice. Podaci upozoravaju da je više od 82 odsto ovakvih staništa na planeti već izgubljeno. Upravo zato ovde predstoji ozbiljan posao, od uklanjanja invazivnih vrsta, obnove prirodnog vodnog režima do vraćanja života močvarama koje polako nestaju“,  kaže Lozjanin.
Treća zona, najveća po površini, otvara vrata održivom razvoju,  pre svega kroz ekoturizam. Planirane su pešačke staze, vidikovci, osmatračnice, kao i sadržaji za posetioce koji žele da prirodu dožive bez njenog ugrožavanja. Vožnje kajakom, foto – safari, posmatranje ptica, sve su to načini da se ovaj prostor približi ljudima, ali uz jasno definisana pravila. Na terenu smo se uverili da ove prirodne lepote svakako mogu da privuku turiste, ali i da je neophodno da se čovek ponaša odgovorno, kako bi se sačuvale i za naredne generacije. 
„Kroz zaštićeno područje protiču tri ravničarske reke, Sava, Bosut i Studva, koje dodatno oblikuju ovaj pejzaž, čineći ga jedinstvenim spojem šume i akvatične sredine. Upravo povratak vodi, njenom prirodnom toku i ciklusima, jedan je od ključnih zadataka budućih projekata. Već sada su u toku inicijative koje imaju za cilj obnovu hidrološke mreže i revitalizaciju šumskih ekosistema“,  naglašava naša sagovornica.

Međunarodni značaj Specijalnog rezervata „Bosustske šume''

Specijalni rezervat prirode „Bosutske šume” prepoznat je i na međunarodnom nivou, kao područje od značaja za ptice „IBA”, i kao potencijalno područje evropske ekološke mreže „NATURA 2000”, i to kao „područje od interesa za zajednicu“ i „područje posebne zaštite“. Time Rezervat predstavlja jedno od centralnih područja nacionalne ekološke mreže i važnu kariku u očuvanju evropskog biodiverziteta.
Pri valorizaciji biodiverziteta na terenu, upravljači kažu da su zabeležene strogo zaštićene vrste u okviru granica rezervata, i to 13 vrsta biljaka, 14 vrsta beskičmenjaka, četiri vrste riba, osam vrsta vodozemaca, zatim pet vrsta gmizavaca, uz 156 vrsta ptica i osam vrsta sisara. Prisutvo orla belorepana broji 17 gnezdećih parova, a prisutne su razne kolonije čaplji, crna roda, crna lunja..... U okviru rezervata bitno je naglasiti da je ovde pronađena barska kopriva, retka vrsta koja je izuzetno vredna za naša staništa.
Stanovnici ovog kraja vekovima žive u neposrednoj vezi sa šumom. Njihova tradicija, način života i odnos prema prirodi postali su deo identiteta ovog prostora. Bez njih, kako se često ističe, ne bi bilo ni onoga što danas nazivamo prirodnim bogatstvom. Zato je njihovo uključivanje u upravljanje rezervatom jedan od prioriteta, i to kroz edukacije, radionice i zajedničko planiranje budućnosti.
„Formiranje čuvarske službe, postavljanje informativnih tabli, edukacija lokalnog stanovništva i posetilaca, sve su to prvi koraci ka sistematskoj zaštiti. Jer očuvanje ovakvog prostora nije samo pitanje zakona, već i svesti. Bosutske šume su nasleđe i budućnost, a ova zvanična titula specijalnog rezervata prirode umnogome će pomoći da se ove viševekovne prašume očuvaju mudro“,  poručila je Lozjanin.
Na taj način, ovaj predeo može biti primer kako čovek i priroda, kada dišu kao jedno, svet postaje tiši, čistiji i istinski živ.