Индустријска безбедност је појам који подразумева мултидисциплинарни приступ развоју и достизању највиших стандарда за управљање потенцијалним ризицима који произилазе у току обављања активности у индустријским постројењима. Обављање активности у производњи и складиштењу опасних хемикалија, имају значајан удео у загађивању животне средине. Самим тим, велики део политике и права на нивоу међународне заједнице у области животне средине оријентисан je на примену различитих мера у односу на изворе емисија загађујућих материја пореклом из индустрије, нарочито када су у питању управљање опасним хемикалијама и безбедност индустријских постројења.

Велики/индустријски удеси дешавају се широм света, остављајући иза себе велике и разарајуће последице, како за људе, тако и за животну средину и материјална добра. Поред тога, њихов утицај може да се прошири изван граница држава. С обзиром на све већу глобалну претњу од елементарних непогода и других несрећа, велики/индустријски удеси могу бити последица и део сценарија у случају поплава, земљотреса и других природних непогода, али и тероризма итд. Превенција великих/индустријских удеса са могућим последицама по здравље људи, квалитет животне средине и материјална и природна добра су императив који стручњаци из разних области морају увек имати пред собом.

Утицај који могу имати велики/индустријски удеси када се догоде огледа се у свим сферама друштва. На првом месту то је утицај на људско здравље и животну средину, где најчешће долази, на жалост, и до губитка људских живота. Утицаји у смислу економске штете, трошкова одговора на удес и каснијег мониторинга, друштвено-економски и на крају политички утицај само говоре о значају и потреби успостављања свеобухватног система којим ће се обезбедити унапређење индустријске безбедности. 

И поред резултата постигнутих на пољу индустријске безбедности, Република Србија се и даље суочава са одређеним изазовима који представљају препреке на њеном путу да достигне највише стандарде на пољу индустријске безбедности, са аспекта превенције, спремности и одговора у случају великих/индустријских удеса. Већина изазова који представљају препреке на путу достизања највиших стандарда на пољу индустријске безбедности резултат су недовољне координације између републичких и локалних органа који су надлежни за заштиту животне средине, просторно планирање и изградњу, смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама и одговором на њих, управљање хемикалијама и водама, рударство и енергетику, јавно здравље, безбедност и здравље на раду, као и начина сарадње и размене информација између надлежних органа, индустријског сектора и јавности. Констатовано је и да је потребно успоставити и имплементирати свеобухватан функционалан систем управљања ризиком од великих/индустријских удеса. Уочени су и недостаци у домену међународне сарадње, посебно када су земље у окружењу у питању, везани за превенцију, обавештавање и одговор на велике удесе, који имају потенцијал да се пренесу из суседних земаља на нашу и обратно.

Покретачи иницијативе за израду Програма су у виду имали и обавезе наше земље које се односе на примену УНЕЦЕ Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса, Директиве 2012/18/ЕУ о контроли опасности од великих удеса који укључују опасне супстанце (у даљем тексту: Севесо III дирeктива), Конвенције о приступу информацијама, учешћу јавности у одлучивању и приступу правди у питањима животне средине (Архус), Агенде за одрживи развој до 2030. године, Оквира за смањење ризика од катастрофа из Сендаиа за период 2015-2030. године, и др., а чија је примена у надлежности, поред Министарства заштите животне средине и других  министарстава Републике Србије.

Пре доношења одлуке о покретању иницијативе за израду Програма за индустријску безбедност извршене су консултације са представницима министарства надлежног за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, министарства надлежног за урбанизам и просторно планирање, министарства надлежног за водопривреду и министарства надлежног за рударство и енергетику. У консултације су укључени и представници Сталне конференције градова и општина, као и представници Привредне коморе Србије. Поред тога, у оквиру консултација, у јулу 2023. године, одржана су два састанка са представницима 31 оператера севесо комплекса у Републици Србији и представницима 17 локалних самоуправа. У септембру 2023. године, обављене су консултације са заинтересованим странама, којима су присуствовали представници оператера севесо комплекса у Републици Србији, представници надлежних органа локалних самоуправа, академске заједнице, Привредне коморе Србије и међународних организација и донатора као што су УНЕЦЕ, ОЕЦД, УНДП, Регионална канцеларија СЗО, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Амбасаде Швајцарске у Републици Србији и Црној Гори, као и домаћи и међународни консултанти Конвенције о индустријским удесима, председавајућа Радне групе за индустријске удесе из Уједињеног краљевства и председавајућа УНЕЦЕ Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса из Норвешке. Ове активности је организовало Министарство заштите животне средине, и обавило их уз подршку Секретаријата Економске комисије Уједињених нација за Европу (УНЕЦЕ) Конвенције о прекограничним ефектима индустријских удеса и Програма за хемијске удесе Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

У нацрту кровне стратегије за област заштите животне средине – Зелена агенда за Републику Србију, у оквиру трећег стуба – Смањење загађења, дефинисан је Општи циљ 3: Унапређење квалитета животне средине смањењем загађења, и као посебан циљ 3.4. Превенција и контрола загађења из индустрије, интегрисано управљање хемикалијама и управљање ризиком од великих удеса који укључују опасне супстанце. Стратегијом је као једна од мера за постизање овог циља предвиђена Мера 3.4.4.: Контрола опасности од великих удеса, а у Акционом плану планирана је Израда и усвајање Програма за индустријску безбедност.

Постизање наведеног посебног циља у области која се односи на управљање ризиком од великих удеса који укључују опасне супстанце ће се Програмом за индустријску безбедност постићи дефинисањем посебних циљева и на основу предложених мера, а остваривање циљева Програма планираће се и пратити посредством акционог плана за спровођење програма. Мерама треба обухватити активности на изради нових, као и измени и допуни постојећих прописа у циљу усклађивања са релевантним прописима ЕУ, као и на усклађивању комуникације и сарадње између надлежних органа из предметне области по вертикалном и хоризонталном нивоу и уз јачање људских и финансијских ресурса. Предложене мере треба да прецизирају активности на интензивирању сарадње са свим заинтересованим странама, укључујући локалну самоуправу и невладине организације. Поред тога, потребно је дефинисати и активности на унапређењу комуникације са суседним земљама.

Припрема, израда и спровођење предметног документа јавних политика ће бити реализовано у складу са Законом о планском систему Републике Србије („Сл. гласник РСˮ, бр. 30/2018) и Уредбом о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика („Сл. гласник РСˮ, бр. 8/2019 и 20/2025 – др. уредбе). У оквиру израде Програма биће урађена екс-анте анализа ефеката и Извештај о стратешкој процени утицаја.

Саставни део Обавештења о почетку израде Програма је Одлука о приступању изради Стратешке процене утицаја на животну средину, коју можете преузети овде.

Током процеса израде Програма као документа јавне политике за област индустријске безбедности, биће спроведене консултације са заинтересованим странама и циљним групама.

Додатне информације можете добити слањем имејла на адресу: hemijski.udesi@eko.gov.rs