Industrijska bezbednost je pojam koji podrazumeva multidisciplinarni pristup razvoju i dostizanju najviših standarda za upravljanje potencijalnim rizicima koji proizilaze u toku obavljanja aktivnosti u industrijskim postrojenjima. Obavljanje aktivnosti u proizvodnji i skladištenju opasnih hemikalija, imaju značajan udeo u zagađivanju životne sredine. Samim tim, veliki deo politike i prava na nivou međunarodne zajednice u oblasti životne sredine orijentisan je na primenu različitih mera u odnosu na izvore emisija zagađujućih materija poreklom iz industrije, naročito kada su u pitanju upravljanje opasnim hemikalijama i bezbednost industrijskih postrojenja.

Veliki/industrijski udesi dešavaju se širom sveta, ostavljajući iza sebe velike i razarajuće posledice, kako za ljude, tako i za životnu sredinu i materijalna dobra. Pored toga, njihov uticaj može da se proširi izvan granica država. S obzirom na sve veću globalnu pretnju od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, veliki/industrijski udesi mogu biti posledica i deo scenarija u slučaju poplava, zemljotresa i drugih prirodnih nepogoda, ali i terorizma itd. Prevencija velikih/industrijskih udesa sa mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kvalitet životne sredine i materijalna i prirodna dobra su imperativ koji stručnjaci iz raznih oblasti moraju uvek imati pred sobom.

Uticaj koji mogu imati veliki/industrijski udesi kada se dogode ogleda se u svim sferama društva. Na prvom mestu to je uticaj na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, gde najčešće dolazi, na žalost, i do gubitka ljudskih života. Uticaji u smislu ekonomske štete, troškova odgovora na udes i kasnijeg monitoringa, društveno-ekonomski i na kraju politički uticaj samo govore o značaju i potrebi uspostavljanja sveobuhvatnog sistema kojim će se obezbediti unapređenje industrijske bezbednosti. 

I pored rezultata postignutih na polju industrijske bezbednosti, Republika Srbija se i dalje suočava sa određenim izazovima koji predstavljaju prepreke na njenom putu da dostigne najviše standarde na polju industrijske bezbednosti, sa aspekta prevencije, spremnosti i odgovora u slučaju velikih/industrijskih udesa. Većina izazova koji predstavljaju prepreke na putu dostizanja najviših standarda na polju industrijske bezbednosti rezultat su nedovoljne koordinacije između republičkih i lokalnih organa koji su nadležni za zaštitu životne sredine, prostorno planiranje i izgradnju, smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama i odgovorom na njih, upravljanje hemikalijama i vodama, rudarstvo i energetiku, javno zdravlje, bezbednost i zdravlje na radu, kao i načina saradnje i razmene informacija između nadležnih organa, industrijskog sektora i javnosti. Konstatovano je i da je potrebno uspostaviti i implementirati sveobuhvatan funkcionalan sistem upravljanja rizikom od velikih/industrijskih udesa. Uočeni su i nedostaci u domenu međunarodne saradnje, posebno kada su zemlje u okruženju u pitanju, vezani za prevenciju, obaveštavanje i odgovor na velike udese, koji imaju potencijal da se prenesu iz susednih zemalja na našu i obratno.

Pokretači inicijative za izradu Programa su u vidu imali i obaveze naše zemlje koje se odnose na primenu UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, Direktive 2012/18/EU o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance (u daljem tekstu: Seveso III direktiva), Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u odlučivanju i pristupu pravdi u pitanjima životne sredine (Arhus), Agende za održivi razvoj do 2030. godine, Okvira za smanjenje rizika od katastrofa iz Sendaia za period 2015-2030. godine, i dr., a čija je primena u nadležnosti, pored Ministarstva zaštite životne sredine i drugih  ministarstava Republike Srbije.

Pre donošenja odluke o pokretanju inicijative za izradu Programa za industrijsku bezbednost izvršene su konsultacije sa predstavnicima ministarstva nadležnog za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, ministarstva nadležnog za urbanizam i prostorno planiranje, ministarstva nadležnog za vodoprivredu i ministarstva nadležnog za rudarstvo i energetiku. U konsultacije su uključeni i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, kao i predstavnici Privredne komore Srbije. Pored toga, u okviru konsultacija, u julu 2023. godine, održana su dva sastanka sa predstavnicima 31 operatera seveso kompleksa u Republici Srbiji i predstavnicima 17 lokalnih samouprava. U septembru 2023. godine, obavljene su konsultacije sa zainteresovanim stranama, kojima su prisustvovali predstavnici operatera seveso kompleksa u Republici Srbiji, predstavnici nadležnih organa lokalnih samouprava, akademske zajednice, Privredne komore Srbije i međunarodnih organizacija i donatora kao što su UNECE, OECD, UNDP, Regionalna kancelarija SZO, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Ambasade Švajcarske u Republici Srbiji i Crnoj Gori, kao i domaći i međunarodni konsultanti Konvencije o industrijskim udesima, predsedavajuća Radne grupe za industrijske udese iz Ujedinjenog kraljevstva i predsedavajuća UNECE Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa iz Norveške. Ove aktivnosti je organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine, i obavilo ih uz podršku Sekretarijata Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa i Programa za hemijske udese Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U nacrtu krovne strategije za oblast zaštite životne sredine – Zelena agenda za Republiku Srbiju, u okviru trećeg stuba – Smanjenje zagađenja, definisan je Opšti cilj 3: Unapređenje kvaliteta životne sredine smanjenjem zagađenja, i kao poseban cilj 3.4. Prevencija i kontrola zagađenja iz industrije, integrisano upravljanje hemikalijama i upravljanje rizikom od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Strategijom je kao jedna od mera za postizanje ovog cilja predviđena Mera 3.4.4.: Kontrola opasnosti od velikih udesa, a u Akcionom planu planirana je Izrada i usvajanje Programa za industrijsku bezbednost.

Postizanje navedenog posebnog cilja u oblasti koja se odnosi na upravljanje rizikom od velikih udesa koji uključuju opasne supstance će se Programom za industrijsku bezbednost postići definisanjem posebnih ciljeva i na osnovu predloženih mera, a ostvarivanje ciljeva Programa planiraće se i pratiti posredstvom akcionog plana za sprovođenje programa. Merama treba obuhvatiti aktivnosti na izradi novih, kao i izmeni i dopuni postojećih propisa u cilju usklađivanja sa relevantnim propisima EU, kao i na usklađivanju komunikacije i saradnje između nadležnih organa iz predmetne oblasti po vertikalnom i horizontalnom nivou i uz jačanje ljudskih i finansijskih resursa. Predložene mere treba da preciziraju aktivnosti na intenziviranju saradnje sa svim zainteresovanim stranama, uključujući lokalnu samoupravu i nevladine organizacije. Pored toga, potrebno je definisati i aktivnosti na unapređenju komunikacije sa susednim zemljama.

Priprema, izrada i sprovođenje predmetnog dokumenta javnih politika će biti realizovano u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RSˮ, br. 30/2018) i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika („Sl. glasnik RSˮ, br. 8/2019 i 20/2025 – dr. uredbe). U okviru izrade Programa biće urađena eks-ante analiza efekata i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja.

Sastavni deo Obaveštenja o početku izrade Programa je Odluka o pristupanju izradi Strateške procene uticaja na životnu sredinu, koju možete preuzeti ovde.

Tokom procesa izrade Programa kao dokumenta javne politike za oblast industrijske bezbednosti, biće sprovedene konsultacije sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama.

Dodatne informacije možete dobiti slanjem imejla na adresu: hemijski.udesi@eko.gov.rs