Нацрт закона о заштити ваздуха

Полазне основе

 

 

Садржај

1. Приказ проблема који закон треба да реши и његових узрока:. 2

2. Циљеви и очекивани ефекти закона: 4

3. Основна начела за уређивање друштвених односа у тој области, укључујући и права и обавезе субјеката на које се закон односи:. 5

 

 

1. Приказ проблема који закон треба да реши и његових узрока:

Здрава животна средина је посебно препозната као један од приоритета за побољшање квалитета живота грађана, а самим тим и за свеукупни напредак и развој државе и један је од приоритетних циљева Републике Србије. Важан чинилац у комплексу мера које држава спроводи са циљем побољшања квалитета животне средине јесте област квалитета ваздуха. Иако је у Републици Србији постигнут значајан напредак на овом пољу, потребно је константно ажурирање и унапређења регулаторне базе ради праћења темпа међународног и европског развоја у овој крајње актуелној области.

Од доношења 2009. године, Закон о заштити ваздуха је мењан и допуњаван 2013. године, док су 2021. године укинуте поједине његове одредбе ступањем на снагу Закона о климатским променама. Измене и допуне биле су последица укидања Фонда за заштиту животне средине, измењене су референтне године за процену максималних националних емисија, извршено прецизирање појединих норми које су представљале основ за доношење подзаконских аката и начин на којим се утврђују максималне националне емисије у Републици Србији. На крају, измене и допуне из 2013. године односиле су се и на престанак забране извоза/увоза, стављања у промет и коришћења резервоара за једнократну употребу, којима се складиште супстанце које оштећују озонски омотач и флуоровани гасови са ефектом стаклене баште.  На основу члана 52а уведена је и обавезна сертификација запослених у секторима који користе ове супстанце.

У јануару 2020. године усвојен је Национални план за смањење емисија главних загађујућих материја које потичу из старих великих постројења за сагоревање ("Службени гласник РС", број 10/20), којим ће се до 2027. године значајно смањити емисије загађујућих материја на националном нивоу, будући да је фокус на највеће појединачне загађиваче  у сектору енергетике.

Како суочавање са изазовом квалитета ваздуха изискује бројне мере и активности на државном и локалним нивоима, 2022. године усвојен је Програм заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом ("Службени гласник РС", број 140/22). Програмом су дефинисане мере и активности које ће се у наредном периоду спроводити у циљу побољшања квалитета ваздуха, утврђено је чињенично стање, препознати су проблеми које је потребно решити и идентификоване су тачке које је потребно додатно подржати и оснажити. Општи циљ овог програма је смањење штетних утицаја на животну средину и здравље, услед излагања ваздуху лошег квалитета, до 2030. у поређењу са 2015. годином, кроз смањење излагања загађењу ваздуха, у исто време ограничавајући штетне утицаје на екосистеме. Реализација Програма представља дугорочан процес и захтева системски приступ, повезивање свих заинтересованих страна и њихову одрживу дугорочну сарадњу. Приоритет је унапређење квалитета ваздуха које ће се остварити кроз смањење емисија из различитих сектора: енергетике, стационарних постројења за сагоревање, саобраћаја, великих индустријских постројења и пољопривреде.

Тренутно важећа верзија текста Закона изискује нову регулаторну интервенцију која треба да, између осталог, створи услове за испуњење свих преузетих међународних обавеза у области управљања квалитетом ваздуха као и да омогући напредак у постизању пуне транспозиције оних елемената правног система Европске Уније насталих након доношења Закона, како би измене и допуне важећих законских решења довеле до унапређења стања у области управљања, заштите и побољшања квалитета ваздуха, као и даље хармонизације.

Република Србија је од момента доношења Закона преузела обавезе из неколико међународних уговора. Тако је потребно прилагодити Закон у складу са Законом о потврђивању Протокола о тешким металима уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима из 1979. године (,,Службени гласник РС - Међународни уговори, бр. 1/12), Законом о потврђивању Протокола о дуготрајним органским загађујућим супстанцама уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима из 1979. године (,,Службени гласник РС - Међународни уговори, бр. 1/12) и Законом о потврђивању амандмана на Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 17/21) –  пети амандман (Кигали амандман (2016)).

У истом периоду на нивоу Европске Уније донето је неколико прописа који су релевантни у области заштите ваздуха. Реч је о директивама и регулативама: 2015/1480/ЕУ (утврђивање правила за референтне методе, валидација података и локација тачака узорковања за оцењивање квалитета ваздуха), 2016/2284/EУ (смањење националних емисија одређених загађујућих материја у ваздух), 2010/75/EУ (индустријске емисије), 2015/2193/ЕУ (ограничење емисија одређених загађујућих материја у ваздух из средњих постројења за сагоревање), 2014/99/ЕУ (Фаза II сакупљања бензинских пара током допуне моторних возила на бензинским станицама), 2024/273/ЕУ (флуоровани гасови са ефектом стаклене баште) и 2024/590/ЕУ (супстанце које оштећују озонски омотач). Транспозицијом ових прописа постижу се и квалитативне промене у стандардима заштите ваздуха. Такође је неопходно извршити пуну транспозицију ранијих европских норми у случају истеклих транзиционих периода или одложених рокова примене. Из опште обавезе које проистичу из процеса приступања Европске Уније, да се правни систем Републике Србије усклади са правним поретком Европске Уније следи да нема препреке да се транспонују ови прописи. Поред директива и регулатива као релевантне треба узети у обзир обавезе из преговарачког поглавља 27 као и препоруке Европске Комисије.

Закон је неопходно ускладити и са променама у националном законодавству са посебним освртом на Закон о планском систему Републике Србије ("Службени гласник РС", број 30/18).

Овим корацима би се омогућило и стварање основа за измене и допуне подзаконских аката која служе спровођењу законских решења.

 

2. Циљеви и очекивани ефекти закона:

Циљеви и последични ефекти Закона су квалитативно унапређење нивоа заштите ваздуха. Они ће бити остварени на следећи начин:

Кроз усклађивање се међународним и европским нормама истовремено се постиже квалитативно унапређење нивоа заштите ваздуха у Републици Србији. Узимајући у обзир да је тренутна верзија Закона верно приказивала стандарде у области заштите ваздуха у моменту њеног доношења, а да је ова тематика у међувремену доживела интензиван развој и обимну законодавну активност како на међународном нивоу тако и у Европској Унији, потребно је ускладити Закон са позитивним трендом промена. Кроз норме које треба транспоновати дошло је до уклањања серије недостатака и до местимичног пооштравања критеријума чиме је стандард заштите ваздуха знатно унапређен.

Кроз постепено терминолошко усклађивање са европским нормама и уклањање недостатака у прецизном одређивању појмова смањиће се простор за различита тумачења норми и  побољшати терминолошки апарат прописа.

Потребно је обезбедити правни основ за доношење подзаконских аката потребних за увођење нових инструмената политике заштите ваздуха као што је увођење нових регистара или одређивање националних обавеза смањења емисија.

Појам  „толерантна вредност“ више није применљив као последица чињенице да су границе толеранције достигле нулу. Заправо, на основу прилога X одељка Б Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха почев од 2010. године границе толеранције за полутанте сумпор диоксид, азот диоксид, суспендоване честице (ПМ10, ПМ2.5), олово, бензен и угљен моноксид, уз постепено годишње процентуално смањење до 2016., 2019., односно 2021. године достигле су нулту вредност. С тим у вези, измена законских решења подразумева постојање само две категорије ваздуха. Тако би садашња трећа категорија (из члана 21, тако и из свих даљих законских одредаба) коју је до сада чинио прекомерно загађен ваздух, где су прекорачене толерантне вредности за једну или више загађујућих материја, постала друга категорија, односно загађен ваздух, где су прекорачене граничне вредности нивоа за једну или више загађујућих материја. На овај начин ће резултати, у пракси већ постигнутог пооштрења критеријума бити пресликани у терминологији и структури Закона.

Тренутни текст Закона недовољно детаљно прописује одређене инструменте намењене прецизном одређивању удела загађења из антропогених извора који се могу контролисати. С тим у вези потребно је унапредити механизме везане за PM10 честице емитоване приликом посипања саобраћајница песком и сољу у оквиру зимског одржавања путева као и загађењем из природних извора чиме се постиже објективнији приказ стања квалитета ваздуха.

У области информисања потребно је ускладити рокове и садржину извештавања са стандардима Европске Уније. Тиме ће се учврстити улога јавног извештавања као поузданог и објективног извора информација о тематици заштите ваздуха и умањити ризик од забуне и погрешног тумачења научно основаних статистичких података.

Потребно је пооштравање важеће казнене политике, имајући у виду последице које поједини поступци могу оставити на квалитет ваздух као природни ресурс и његов значај за читаво друштво. Потребно је кориговати и висину казни, у складу са инфлаторним токовима и принципом да казне буду адекватне и пропорционалне.

Нове мере које треба да допринесу смањену емисија су и увођење регистра средњих постројења за сагоревање и гасних турбина, "VOC” регистра, бољи систем контроле поступања са флурованим гасовима са ефектом стаклене баште, са циљем да се до 2050. године смањи њихова употреба и смањења емисија бензинских пара које се ослобађају у атмосферу увођењем строжих мера када је у питању техничка опремљеност бензинских станица.

Појединим изменама и допунама афирмисао би се систем превентивног деловања како би се тамо где постоје очували задовољавајући резултати у циљу заштите и побољшања квалитета ваздуха. 

Све наведене мере квалитативно би унапредиле заштиту ваздуха у Републици Србији у складу са највишим међународним стандардима.

 

3. Основна начела за уређивање друштвених односа у тој области, укључујући и права и обавезе субјеката на које се закон односи:

Основна начела у области заштите ваздуха су:

 

1. Начело превенције загађења и заштите ваздуха

Успостављање, одржавање и унапређивање јединственог система управљања квалитетом ваздуха на територији Републике Србије;

            Очување и побољшање квалитета ваздуха кроз утврђивање и остваривање мера у

            области заштите како би се спречиле или смањиле штетне последице по здравље

            људи и/или животну средину;

 

2. Начело интегралности

Државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединице локалне самоуправе обезбеђују интеграцију заштите и унапређивања квалитета ваздуха, избегавање, спречавање и смањење емисија, у све секторске политике, спровођењем међусобно усаглашених планова и програма и других стандарда и норматива као и интеграцију финансирања, подстицаја и других мера;

 

3. Начело одговорности

Одговорност загађивача и његовог правног следбеника - правног или физичког лица које својим незаконитим или неисправним активностима доводи до загађења ваздуха;

Одговорност органа аутономне покрајине и органа јединице локалне самоуправе у спровођењу мера у области заштите и унапређења квалитета ваздуха;

 

4. Начело компензације

Загађивач плаћа накнаду за загађивање ваздуха када својим активностима проузрокује eмисиje из пojeдинaчних извoрa зaгaђивaњa и за количине увезених супстанци кoje oштeћуjу oзoнски oмoтaч;

 

5. Начело информисања и учешћа јавности

Праћење, прибављање и процењивање одговарајућих података о квалиту ваздуха на основу мерења и стандардизованих метода, доступности података квалитету ваздуха и учешће јавности у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на квалитет  ваздуха.

 

6. Начело усклађивања са међународним и европским нормама

Законом ће се национална регулаторна база у области заштите ваздуха ускладити са преузетим обавезама из Међународних уговора, њиховом имплементацијом у национално законодавство. Истовремено ће Законом бити транспоноване директиве и пружити основ за имплементацију регулатива Европске Уније релевантних за предметну тематику чиме се постиже хармонизација са прописима ЕУ као општа обавеза из процеса приступања. Оба наведена циља ће као ефекат имати испуњење међународних обавеза Републике Србије и у складу су са стратешким опредељењем наше земље.

Сви предлози у тексту представљају само полазну основу за дискусију приликом израде Нацрта закона о заштити ваздуха и подложни су изменама.

Позивамо заинтересовану јавност да достави писане предлоге и сугестија у вези са уређивањем горе наведених области које ће бити предмет уређивања Нацртом закона у временском периоду од 01.08.2024.године до 16.08.2024. године на мејл адресу ana.jelicic@eko.gov.rs.